Uverena sam da moj otac nije mogao da oprosti sudbini što nije imao sina koga bi uveo u tajne avanture. Par godina nakon mog rođenja, moja majka je nastradala. Toliko je voleo da više nijedna nije mogla da zauzme makar delič njenog mesta u njegovom srcu. Voleli su se još od detinjstva, toliko da ga je ona pratila na svim njegovim putovanjima. Najednom od njih je i otišla, zauvek.
Međutim, on ne bi bio J. B. kad bi se pokorio sudbini. Svoje iskustvo je prenosio na mene. Kad god sam bila slobodna od škole i fakulteta, išla sam sa njim. Učio me tajnama afričke i amazonske džungle, suptilnostima raznih religija. Karakteristikama ljudskih rasa, raznim veštinama preživljavanja, akcije, borbe. Okupirana time i učenjem, zanemarila sam aktivnosti karakteristične za druge devojke.
Nisu me interesovali momci, ples, zabava, ljubav. U svojim mislima sam to odlagala za kasnije. I moj otac, u želji da me zadrži što duže uz sebe, a i prezirući neka interesovanja običnih ljudi, nije me forsirao u tome. U stvari, ostavljao mije u svemu potpunu slobodu daje koristim kako ja hoću. A ja sam, sada, htela ovako.
