U današnjem članku vam donosimo stručno mišljenje kardiologa kako loš rad crijeva utiče na općenito zdravlje.Za naš organizam je jako bitno da su crijeva zdrava kako bi i ostali organi imali funkionalan rad.
Dr. Alok Čopra, kardiolog, ističe da zdravlje creva igra ključnu ulogu u opštem zdravlju, ne samo u pogledu varenja, već i u zaštiti srca. Iako se često zanemaruje, stanje naše crevne mikrobiote može značajno uticati na različite aspekte fizičkog zdravlja, uključujući i rad srca. Poremećaji u crevnoj mikrobioti povezani su sa brojnim zdravstvenim problemima, kao što su povišen krvni pritisak, srčana insuficijencija, gojaznost, dijabetes tipa 2 i hronične bolesti bubrega.
Naučna istraživanja pokazuju da nepravilna ravnoteža bakterija u crevima može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući povećanje holesterola i oštećenje krvnih sudova. Ovi faktori direktno povećavaju rizik od razvoja srčanih bolesti. Takođe, mikrobiota creva utiče na mnoge biološke procese, što znači da loša probava i neravnoteža u crevima mogu izazvati dugoročne zdravstvene probleme.
- Dr. Čopra naglašava da postoje jednostavni načini za poboljšanje zdravlja creva, a samim tim i smanjenje rizika od nadimanja, kao i očuvanje zdravlja srca. On savetuje da se hrana jede polako i temeljno žvaće, jer brza konzumacija može dovesti do gutanja vazduha, što izaziva nadimanje. Takođe, važno je izbegavati gazirane napitke koji mogu uzrokovati prekomerno stvaranje gasova u stomaku, što doprinosi osećaju nadutosti.
Jedan od ključnih saveta koje dr. Čopra daje je i kontrolisanje porcija. Prejedanje može opteretiti varenje i stvoriti nelagodnost u stomaku, dok umjereni obroci omogućavaju bolje funkcionisanje probavnog sistema. Pored toga, važno je ograničiti unos namirnica koje stvaraju gasove, kao što su pasulj, sočivo, kupus i brokoli. Iako ove namirnice imaju brojne zdravstvene koristi, njihov visok sadržaj vlakana može uzrokovati probleme kod osoba koje imaju osetljiviji probavni sistem.
Dr. Čopra takođe savetuje da se nakon obroka napravi lagana šetnja, jer fizička aktivnost pomaže da se varenje ubrza i olakša. Šetnja nakon jela doprinosi boljoj cirkulaciji, a samim tim i boljoj apsorpciji nutrijenata iz hrane. Kardiolog takođe podseća na važnost unosa dovoljne količine vode tokom dana, jer hidratacija ima ključnu ulogu u pravilnoj funkciji creva i celokupnog organizma.
- Iako mnogi ljudi ne povezuju zdravlje creva sa zdravljem srca, stručnjaci sa Johns Hopkins Medicine potvrđuju da postoji direktna veza između ravnoteže bakterija u crevima i kardiovaskularnog zdravlja. Kada je mikrobiota u ravnoteži, organizam ima bolju sposobnost da kontroliše nivo holesterola i održi zdravlje krvnih sudova. U suprotnom, disbalans u crevima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući povećanje rizika od srčanih bolesti.
Briga o crevima nije samo pitanje probave. Uzimajući u obzir sve ove savete, možemo značajno poboljšati ne samo probavne funkcije, već i zdravlje srca i drugih organa. Održavanje ravnoteže u crevima ima dugoročne koristi za celokupno zdravlje, čime se smanjuje rizik od mnogih hroničnih bolesti. Pored toga, ove navike mogu doprineti poboljšanju kvaliteta života, povećanju energije i smanjenju stresa na organizam.
Zato je važno pridavati pažnju zdravlju creva, usvajati ove jednostavne savete i unapređivati svakodnevne navike. Na taj način možemo smanjiti rizik od nadimanja, poboljšati varenje i, najvažnije, zaštititi naše srce od ozbiljnih bolesti.