Današnji članak posvećujemo zdravlju,kako nam je poznato zdravlje nam je ajbitnije kako bi smo vodili normalan život.Postoje neke namirnice koje mnogi od nas konzumirajuu većoj mjeri a jako su štetne po naš organizam.
Zdravlje srca i krvnih sudova u velikoj meri zavisi od načina na koji se svakodnevno hranimo. Naše telo je sistem koji reaguje na ono što unosimo, a ishrana prepuna nezdravih sastojaka može da ga naruši mnogo brže nego što bismo pretpostavili. Stručnjaci često ističu da postoji čitava grupa namirnica koje, ako se koriste prečesto i u velikim količinama, mogu ozbiljno da ugroze kardiovaskularni sistem, povećaju rizik od srčanog i moždanog udara, ali i doprinesu razvoju drugih hroničnih oboljenja.
Jedna od najopasnijih kategorija kada je reč o zdravlju srca jeste prerađena i masna hrana bogata trans-mastima. Tu spadaju razne vrste brze hrane, prženi obroci, industrijska peciva, grickalice i proizvodi puni šećera i hidrogenizovanih ulja. Takva ishrana ne samo da povećava telesnu težinu, već menja i sastav krvi, utiče na metabolizam i stvara pogodne uslove za razvoj bolesti koje mogu imati fatalne posledice.
Kada se često unose trans-masti i zasićene masti, u organizmu dolazi do nekoliko ozbiljnih poremećaja. Prvo, raste nivo lošeg holesterola (LDL), koji se taloži na zidovima krvnih sudova i stvara naslage poznate kao plakovi. Istovremeno se smanjuje nivo dobrog holesterola (HDL), koji ima zaštitnu ulogu i pomaže u uklanjanju suvišnih masti iz organizma. Vremenom, te naslage dovode do ateroskleroze, odnosno suženja i otvrdnjavanja arterija. Osim toga, krv postaje sklonija zgrušavanju, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
- Ako se ovakav obrazac ishrane održava godinama, rizik postaje višestruko veći, naročito kod osoba koje imaju višak kilograma, vode sedelački način života ili nose genetsku predispoziciju za kardiovaskularne bolesti. U tom slučaju, šteta po organizam se nagomilava polako i gotovo neprimetno, dok jednog dana ne rezultira ozbiljnim zdravstvenim problemom.
Loša ishrana ne pogađa samo srce i krvne sudove. Ona ima snažan uticaj i na probavni sistem. Konzumiranje masne i industrijski prerađene hrane usporava metabolizam, izaziva nadutost, osećaj težine i umora, ali i podstiče hronične upale u crevima. Dugoročno, takav režim može doprineti razvoju insulinske rezistencije i kasnije dijabetesa tipa 2. Pored toga, prekomerna količina šećera i aditiva dodatno opterećuje jetru i pankreas, što narušava njihovu funkciju i utiče na celokupno zdravlje organizma.
Stručnjaci posebno upozoravaju na nekoliko vrsta hrane koje se smatraju najopasnijim. Tu spada brza hrana poput hamburgera, pica, pomfrita i hot dogova, jer je prepuna zasićenih masti i natrijuma. Slede je pržena jela, poput pohovanog mesa ili krompirića, jer sadrže najveću količinu trans-masti. Ništa manje problematične nisu grickalice i industrijska peciva, poput čipseva, kroasana i keksa, koji obiluju solju, šećerom i nezdravim uljima. Na listi rizika nalaze se i zaslađeni gazirani sokovi, jer doprinose gojaznosti i poremećaju metabolizma šećera, kao i suhomesnati proizvodi – viršle, kobasice i paštete – puni natrijuma, konzervansa i skrivenih masti.
- Važno je razumeti da povremena konzumacija takvih namirnica ne mora da izazove trajne posledice. Međutim, ako se one unose svakodnevno tokom dužeg vremenskog perioda, naročito više od deset godina, rizik od ozbiljnih bolesti postaje dramatično visok. Naučna istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno unose velike količine trans-masti imaju i do 50% veće šanse da dožive srčani udar u odnosu na osobe koje se hrane uravnoteženo. To jasno govori koliko su svakodnevne navike presudne.
Da bi se smanjio rizik i sačuvalo zdravlje, preporučuje se postepeno menjanje životnog stila. Pre svega, važno je što ređe konzumirati prerađenu i prženu hranu, a umesto toga u ishranu uvesti više svežeg voća i povrća, integralne žitarice i hranu bogatu vlaknima. Umesto belog brašna, prednost treba dati integralnim proizvodima, a kao zamenu za nezdrave masti najbolje je koristiti maslinovo ulje, orašaste plodove i ribu. Oni ne samo da smanjuju rizik od srčanih bolesti, već imaju i antiinflamatorno delovanje, čime dodatno čuvaju organizam.
Pored pravilne ishrane, ključnu ulogu igra i fizička aktivnost. Već jedna brza šetnja od pola sata dnevno, vožnja bicikla ili plivanje mogu znatno da doprinesu zdravlju srca i krvnih sudova. Redovno kretanje poboljšava cirkulaciju, pomaže u kontroli telesne težine i smanjuje stres, koji je sam po sebi veliki faktor rizika.
Na kraju, treba naglasiti da zdravlje zavisi od niza malih odluka koje svakodnevno donosimo. Kada biramo šta ćemo pojesti i kako ćemo provesti slobodno vreme, mi zapravo oblikujemo svoje telo i svoju budućnost. Uravnotežena ishrana i aktivan život nisu samo preporuke stručnjaka, već osnovni put do dugovečnosti, vitalnosti i boljeg kvaliteta života.