Nijedna žena mu se nije tako ostrašćeno predavala, kao Endži, u trenucima dok bi se, isprepletanih tela, voleli do iznemoglosti. Nijedna mu nije toliko pripadala.
Zatvorio je vrata za sobom i pogledao Endži sa prividnim spokojstvom na licu. Uvukao je ruke u džepove pantalona, jedva se uzdržavajući da joj priđe i privije je uz sebe.
Endži je gotovo poskočila u mestu kada je začula zvuk zatvaranja vrata. Nadala se da Derik to nije primetio i da ne sluti koliko je uznemirava njegovo prisustvo. Haotičnim pokretima je preturala po mnogobrojnim fiokama u ormanu, koji se prostirao ćelom dužinom zida, ali se sa nelagodnošću pitala da li će uopšte uspeti da primeti ono što je tražila.
Derik je polako odmeravao njenu nagnutu pojavu. Endži je imala na sebi jednostavnu, usku suknju, čija je dužina dosezala do kolena, i kratki strukirani sako. Njena meka, svilenkasta, kestenjasta kosa, bila je rasuta po ramenima.
Sa zabrinutošću je konstatovao da je oslabila nekoliko kilograma. Još kod ulaznih vrata je primetio daje bleda i da svojom skupoceriom šminkom nije uspela to da prikrije.
