U današnjem članku govorićemo o životu jedne od najosebujnijih ruskih glumica, Jekaterini Vasiljevoj, čiji životni put odiše jakim ličnim transformacijama, emotivnim preokretima i duhovnim uzdizanjima.
- Iako je godinama bila odsutna iz javnosti, tišina oko njenog imena pokrenula je mnoga pitanja – da li još boravi u manastiru, da li je napustila Rusiju, ili su je prošle greške odvele na mračniji put? Iza sve te misterije krije se život snažne žene, koja je doživela mnogo više od svojih filmskih likova.
Još kao dete, Jekaterina je znala da će postati glumica, iako nije briljirala u školi. Rano se zaposlila kako bi pomogla porodici, dostavljala je poštu, a svaku slobodnu priliku koristila da učestvuje u pozorišnim probama. Po završetku školovanja, upisala je prestižni VGIK, gde je odmah privukla pažnju – ne samo izgledom, već i snažnim karakterom. Iako nije odgovarala klasičnim standardima lepote, njena harizma, unutrašnja sloboda i stav učinili su je posebnom. Uprkos sumnjama pojedinih profesora, koji su smatrali da joj neobičan izgled može biti prepreka, ona je pokazala da istinska umetnost ne poznaje kalupe.
Studentski dani joj nisu bili laki. Trudila se da se uklopi, ali uz pogrešne metode – alkohol, psovke, povremeno i eksperimentisanje s drogom. Danas s olakšanjem priznaje da je imala sreću što u to vreme droga nije bila rasprostranjena – njen buntovni duh mogao je lako da je odvede u propast. Ipak, sve što je prošla oblikovalo je njen jak identitet.
Uprkos svemu, karijera joj je brzo napredovala. Još kao studentkinja se pojavila na filmu, a nakon diplome je ostvarila brojne pozorišne i filmske uloge. Igrala je u više od 150 filmova, a njen talenat je bio očigledan. Odbijala je da se uklopi u tuđa očekivanja i gradila je svoj imidž, što ju je činilo magnetom ne samo za publiku, već i za muškarce.
- Njenu mladost obeležile su i snažne ljubavne priče. Tokom studija, za nju su bili zainteresovani mnogi, ali se ističu dva imena – Eduard Voldarski i Sergej Solovjov. Solovjov, tada stidljiv i zaljubljen, nije imao hrabrosti da joj prizna osećanja. Ipak, splet okolnosti ih je spojio i, gotovo filmskom brzinom, završili su pred matičarem. Njihov brak trajao je sedam godina i, uprkos kasnijim preprekama, oboje su ga pamtili sa setom.
Priče o neverstvima i ljubavnim trouglovima počele su da se šire. U jednom trenutku se pominjao i Genadij Špalikov, sa kojim je navodno imala aferu. No, ono što je sigurno, jeste da je ljubav prema Mihailu Roščinu označila novu etapu njenog života. Iako su oboje bili u braku kada su se upoznali, nisu mogli da odole strasti. U tom odnosu je rodila sina, ali brak nije potrajao. Roščin ju je kasnije opisivao kao osobu s kojom je bilo teško živeti, pominjući njenu borbu s alkoholom i nestabilnost.
- Nakon još jednog razvoda, usledio je brak sa Andrejom Larionovim, započet na filmskom setu. Iako je delovalo da su pronašli mir, ni ta veza nije opstala. Larionov je priznao da nije mogao da se nosi sa životnim pritiscima, ali Jekaterina je, čak i nakon razvoda, ostala uz njega u najtežim trenucima bolesti, pokazavši veliku empatiju i odanost.
Godine 1987. donela je neočekivanu odluku – napustila je pozorište i film. Taj potez izazvao je zatečenost u umetničkom svetu, posebno kod Olega Jefremova, koji joj dugo nije oprostio. No, za Vasiljevu, to je bio početak unutrašnje transformacije. Okreće se duhovnosti, napušta javni život i pronalazi mir u manastiru. Tamo je, uz pomoć sveštenika, uspela da se izbori sa svojim porocima i pronađe novu svrhu.
Iako se činilo da je zauvek napustila umetnost, povremeno se vraćala filmu, ali isključivo uz blagoslov duhovnog mentora. Uloge koje je tada prihvatala bile su drugačije – dublje, prožete verom i smirenošću.
Ponos joj je postao i njen sin Dmitrij Roščin, koji je izabrao potpuno drugačiji put – postao je sveštenik, suprug i otac sedmoro dece. Ipak, senku na tu priču baca činjenica da nema kontakt sa svojim prvim sinom, Arsenijem, rođenim u vezi s glumicom Elenom Korikovom. Veruje se da je upravo Jekaterina imala presudan uticaj na prekid tog odnosa.
Krštena tek u 33. godini, često se osvrće na svoju prošlost s kajanjem. Smatra da bi, da je veru pronašla ranije, izbegla mnoge greške. Ipak, ne traži sažaljenje. Prošla je kroz bolesti, teške trenutke, ali iz svega je izašla sa mirnijim pogledom na svet, verom kao glavnim osloncem.