Kejt Lankaster stajala je uz rakošnu, ornamentima ukrašenu kamenu krstionicu nad kojom se obavljao obred krštenja njenog dvomesečnog kumčeta. Sveštenik je upravo nakvasio bebino čelo svetom vodicom, dok su reči molitve na francuskom odzvanjale u staroj kapeli idiličnog gradića nadomak Pariza. Devet meseci ranije stajala je ovde uz sada ponosnu majku Selin kao njena deveruša.
Iako je Kejt pokušavala da se se usredsredi na krštenje, pažnju joj je odvlačio visok muškarac s njene desne strane… Lijam Kvin.
Uzalud se trudila da potisne osećaj bola i besa što joj je pokvario ovaj predivni događaj. Lijam je Selinin stariji brat, i čovek koji je razorio Kejtine ideale, nade i snove, koji joj je pružio trenutak eksplozivne strasti upropastivši je tako za sve ostale muškarce. Ipak, znala je da je
sama za sve kriva. Da nije tako odlučno krenula da ga… Žustro je odagnala tu misao. Čudila se što ju je to još uvek pogađalo, što je rana tako sveža.
Vrelina i zamamni miris njegovog tela prizvali su sećanja s kojima nije uspevala da se izbori. Preplavila ju je čežnja koju je uvek osećala u njegovoj blizini. Ovoga puta nije mogla da ga izbegne, jer su oboje bili kumovi Selinine kćerkice.
Ali preživeće ona i ovo.
