Zbunjeno ga je gledala: uzeo je mobilni telefon i počeo da iščitava poštu. Do pre nekoliko sekundi strasni ljubavnik, sad je opet biznismen i isključio ju je iz svega.
Šta je pogrešno rekla? Samo da je ovde lepo i da bi mogla ostati… zauvek. To je jedna od zabranjenih reči kad je o njemu reč.
Razumela je zašto je izbegavao veze i nije imala pravo da bude razočarana. Zamišljeno je pustila vodu. Opusti se, rekla je sebi udahnuvši opojni miris sapuna.
Pustiće ga, pokazaće mu da nije želela da navaljuje.
Ležao je budan u mraku dok je ona spavala kraj njega. Naslonila je obraz na njegovo rame prebaciši mu ruku preko stomaka. Udisao je nežni, zavodljivi miris njenog sapuna.
Obuzela ga je panika. On, koji je navikao da uvek sve drži pod kontrolom, zamalo da se izgubio zbog osećanja prema njoj. Obično je uzimao šta je želeo i potom odlazio, a sad je ležao tu, u njenom zagrljaju.
Kad se ujutro probudi, izmisliće razlog da je vrati u Atinu i da joj objasni da ne treba mešati posao i zadovoljstvo. Potom je utonuo u san.
Kad se probudio, sunce je uveliko obasjavalo sobu, a krevet pored njega bio je prazan. Pozvao je recepciju saznavši da je ranom zorom otišla na velnes tretman. Umiren, odlučio je da je sačeka. Seo je za laptop da radi.
