Vićenco Valentini je stajao ispred londonske bolnice. Ništa nije video, osećao je samo bol. Dok mu je lekar pričao o tragičnoj nesreći, Vinćenco je stezao pesnice. Dvoje ljudi poginulo je u ovom udesu: njegova voljena sestra Alegra i njen podmukli ljubavnik Kormak Brosnan, čovek koji ju je hladnokrvno i proračunato zaveo a pritom posegnuo za njenom imovinom pokušavajući istovremeno da spreči Vinćenca da se umeša. Vinćenca je opet preplavio bes. Nije imao pojma o Brosnanovim prevarama dok nije bilo isuviše kasno. Sada je sve znao, ali uzalud, jer to nije moglo da vrati Alegru.
– Ali bar jedna osoba preživela je nesreću. Prethodne noći napustila je bolnicu samo sat po prijemu, i to bez ijedne ogrebotine! Neverovatno – rekao je lekar. – Ali jedino je ta mlada žena bila pričvršćena sigurnosnim pojasom. On joj je spasao život. To se zove sreća!
– Sreća?
Reč je bila o Kari Brosnan, Kormakovoj sestri. Pred Vinćencovim očima zaplamsala je crvena boja. Prema izveštaju s uviđaja, Kormak je sedeo za volanom, ali Kara Brosnan zbog toga nije bila manje odgovorna za ono što su prethodno
zajedno planirali. Vinćenco je, naime, od lekara saznao da je u Alegrinoj krvi pronađena droga i alkohol. Vinćenco je stisnuo zube. Da je ranije stigao, pobrinuo bi se za to da ta Kara nikud ne ode dok mu ne pogleda u oči.
Vozač je dovezao limuzinu i Vinćenco je prisilio sebe da sedne na zadnje sedište. Kada su ostavili iza sebe odbojnu fasadu bolnice, potisnuo je sve jaču žlju da kaže vozaču da se vrati, da još jednom vidi Alegru.
Njegova sestra je mrtva! Tamo, u mrtvačnici, ležalo je njeno beživotno telo. Prvi put za sve te godine nešto ga je zaista dirnulo. Odavno je izgradio zaštitni zid oko svojih osećanja i srca, postao je jak i nedodirljiv. Tom snagom mora sada da se hrani. Kada je otac saznao za smrt jedine kćerke, doživeo je moždani udar i završio u bolnici a Vinćenco je krenuo na ovaj put.
Kada su u osvit londonskog jutra upali u saobraćajnu gužvu, Vinćencove misli vratile su se još jednom ženi koja je doprinela užasnoj nesreći. Ogorčilo gaje to što je iz bolnice išetala nepovređena.
Skamenjenog lica gledao je kroz prozor automobila ljude kako užurbano i bezbrižno započinju novi dan. Kara Brosnan sigurno je jedna od njih. U tom trenutku shvatio je da mora da je pronađe i da sazna sve o đavolskom planu koji su skovali ona i njen brat. Ona mora da oseti bar deo bola koji on sada trpi.
U svakom slučaju, mora da ostane u Londonu još neko vreme da prikupi sve potrebne papire. Onda je hteo da odnese sestru kući, da je sahrani u porodičnoj grobnici. A bila je tako mlada…