Bogati kolekcionar umetnina knez Herman fon Fredensholt živi veoma povučeno. Njegova jedina radost je jedinstvena i vredna umetnička zbirka, o kojoj brine mlada dr Ema Holtman, stručnjak za umetnost Kad je knez Herman saznao da je neizlečivo bolestan, morao je da se pobrine za svoju zaostavštinu. Pošto nije imao potomstvo, u obzir su mogli doći samo dalji rođaci i njegovo kumče, pisac kriminalističkih romana Frederik van Kesting. Ipak, knez je sve svoje rođake smatrao nedostojnim tog nasledstva. Ema mu je predložila da saopšti potencijalnim naslednicima svoju nameru da se oženi i da zasnuje porodicu. Bila je uverena da će na tu vest pretendenti na kneževo bogatstvo burno reagovati i da će tako pokazati pravo lice, a knez Herman moći će da odluči ko bi bio najprikladniji naslednik vredne kolekcije.
Dr Frida Vilhelmi pozvala je svog pacijenta u kutak salona, kako je nazivala ugao za sedenje pored prozora u ordinaciji. Iako je bila u šezdesetim godinama, Frida je svoj posao obavljala s nesmanjenom strašću.
Ponudila je pacijentu fotelju s visokim naslonom, ali se ipak ustezala da sedne kraj njega. Pažljivo ga je posmatrala. Knez Herman fon Fredensholt bio je njen pacijent već nekoliko decenija. S njim ju je povezivao prisan i poverljiv odnos, a morala je da uloži mnogo napora, strpljenja i srdačnosti da bi to postigla, jer je knez važio za tešku osobu i mizantropa.
Odavno je Herman zagazio u osmu deceniju života. Nije bio preterano visok i pre bi se moglo reći da je mršav nego vitak. Na njegovoj izduženoj, uzanoj glavi nije bilo ni jedne jedine dlake, ali je zato negovao guste brkove, sa u špic usukanim krajevima.
Knez je retko odlazio u ordinaciju svoje doktorke, ali sad je morao, jer su ga u poslednjih nekoliko nedelja mučile užasne glavobolje i neprirodan umor. Naporni pregledi primorali su ga da napusti svoj omiljeni Vodeni dvorac, skriven u idiličnoj prostranoj šumskoj oblasti na ostrvu kraj malog jezera.
