Gabrijel ju je kroz prozor kuhinje posmatrao dok je prala povrće na česmi u dvorištu. Bila je nežna i uzbudljiva kao prolećni vetar. Ona podiže glavu i osmehnu se u njegovom pravcu. Crna kosa blistala joj je na suncu. Posmatrao joj je lice. Imala je visoko čelo i najsenzualnije usne koje su vapile za poljupcem. Dok se kretala, vetar joj je vijorio haljinu koju je ona slobodnom rukom prikupljala oko sebe. Primetio je nežnu belinu njenih lepo oblikovanih nogu. Poželeo je da je poljubi. Izašao je iz kuhinje i krenuo prema njoj. Noemi mu pođe u zagrljaj i oseti njegove usne na svojima. Ljubili su se dugo i nežno. Gabrijel je podiže sa tla i ponese. Ona obavi ruke oko njegovog ramena. Želela je da mu se preda. Položio je na krevet i nastavio je da je ljubi. Uzvraćala je žestinom koju do sada nije poznavala, osećajući kako se strast i ljubav spajaju u jedno isto osećanje.
- Toliko te želim, dušo – šaputao je pored njenog uha.