Pomjeranje časovnika dva puta godišnje, na proljeće i na jesen, i dalje izaziva mnoge diskusije. Pitanja koja se postavljaju uključuju uticaj ove prakse na zdravlje i svakodnevni život, kao i njenu praktičnu vrednost. Zašto se to uopšte dešava, i da li je potrebno? Ovo pitanje se često postavlja, a još jedan izazov je uticaj na biološki ritam čoveka. Iako su ove promene postale rutinske u mnogim zemljama, preostalo pitanje je: Zašto se tokom zime dan skraćuje za sat?
Ključni datumi za 2025. godinu
Za 2025. godinu, pravilo pomeranja vremena i dalje će biti na snazi. To znači da će većina zemalja ponovo izvesti promene u oba pravca:
-
Ljetnje računanje vremena: U nedelju, 30. marta 2025. godine, u 2:00 sata ujutro, kazaljke će biti pomerene za jedan sat unapred na 3:00. Ovo znači da ćemo spavati sat manje, osim ako nemamo obaveze koje nas tjeraju da ustanemo u to vreme. Ukoliko nemate obaveza, možete spavati do kad god želite.
-
Zimsko računanje vremena: U nedelju, 26. oktobra 2025. godine, u 3:00 sata ujutro, satovi će biti vraćeni za jedan sat unazad, što znači da ćemo dobiti dodatni sat sna. Iako ćemo uživati u dodatnom vremenu za spavanje, prednost zimske promene je i to što će dan biti kraći, a mrak dolaziti ranije, što može negativno uticati na raspoloženje i energiju mnogih ljudi.
Zašto se pomeraju kazaljke?
Pomjeranje kazaljki na proljeće i jesen ima praktičnu svrhu. Ova praksa uvedena je u cilju bolje iskorišćenosti dnevne svetlosti, naročito u letnjim mesecima. Originalna ideja bila je da se smanji potrošnja energije, jer bi više dnevne svetlosti smanjilo potrebu za veštačkom rasvetom. Takođe, ljudi bi imali više vremena za aktivnosti tokom dužih letnjih dana. Međutim, novija istraživanja pokazuju da su uštede na energiji minimalne, i da pravi uticaj na smanjenje potrošnje nije toliko značajan kao što se verovalo.
Evropski pokušaji ukidanja pomeranja vremena
Zbog sve veće polemike oko pomeranja vremena, Evropska unija je 2018. godine pokrenula inicijativu za ukidanje sezonskih promena vremena. Iako je ideja o ukidanju pomeranja vremena postojala, članice EU nisu uspele da se dogovore oko toga kada bi trebalo ukinuti ovu praksu i koje bi vreme bilo najbolje za uvođenje trajnog pomeranja. Zbog toga je odluka o pomeranju vremena ostala na snazi barem do 2026. godine, dok se ne postigne zajednički dogovor među članicama.
Da li sve zemlje primenjuju promene vremena
Pomicanje vremena nije pravilo koje važi za ceo svet. Iako više od 70 zemalja širom sveta koristi ljetnje i zimsko računanje vremena, nekoliko zemalja je odlučilo da ukine ovu praksu:
- Rusija, Turska i Belorusija: Ove zemlje su se odlučile da zadrže trajno primenu ljetnjeg računanja vremena, eliminirajući potrebu za sezonskim promenama.
- Island: Zbog svog specifičnog geografskog položaja, Island se ne povinuje ovoj praksi. Dnevna svetlost na Islandu tokom godine varira na poseban način, zbog čega pomicanje vremena jednostavno nije potrebno.
Uticaj na zdravlje i biološki ritam
Jedno od najčešće postavljanih pitanja vezanih za pomeranje vremena je njegov uticaj na zdravlje, posebno na biološki ritam. Nagla promena u vremenskim zonama može izazvati smetnje u telu, jer naš organizam nije naviknut na takve skokove. Pomicanje vremena utiče na spavački ciklus i može izazvati probleme sa uspavljivanjem. Mnogi ljudi mogu doživeti fizičke reakcije poput umora, glavobolje ili smanjenja koncentracije. Osim toga, prelazak na ljetnje vreme često dovodi do toga da je ljudima teže da ustanu ujutro, jer se vreme ustajanja pomera za sat ranije, što može smanjiti kvalitet sna.
S druge strane, zimska promena može doneti dodatni sat sna, što je često dobrodošlo, ali dolazak kraćih dana može dovesti do osećaja pospanosti već od ranih popodnevnih sati. Ovo može značajno uticati na produktivnost, jer telo nije naviknuto na kraće svetlosne periode i brže nastupajuću noć.
Zaključak
Iako je pomicanje kazaljki postalo uobičajena praksa u mnogim zemljama, važno je razumeti razloge iza ove promene. Iako je pomeranje vremena prvobitno trebalo da doprinese uštedi energije, savremeni podaci ukazuju da stvarne uštede nisu toliko velike. Uprkos tome, pomeranje vremena ostaje na snazi, jer EU članice još nisu postigle zajednički dogovor o ukidanju ove prakse, a zemlje poput Rusije i Turske odlučile su da zadrže trajnu primenu letnjeg računanja vremena. Za pojedince, pomeranje vremena može uticati na biološki ritam i zdravlje, pa je važno da se organizam prilagodi tim promenama. Takođe, uz sezonske promene dolazi i promena u trajanju dana, što utiče na raspoloženje i produktivnost.