U današnjem članku donosim priču o neverovatnom slučaju Lidije Ferčajld, Amerikanke kojoj je u decembru 2002. godine saopšteno nešto što je na prvi pogled delovalo kao nemoguća zagonetka.
- Naime, dvoje dece koje je rodila nije moglo da bude njena, barem ne sa stanovišta medicinskih DNK testova. Iako je beskompromisno znala da je ona majka, testovi su pokazivali suprotno, što ju je bacilo u stanje duboke zbunjenosti i straha.
Sve je počelo tokom njenog procesa razvoda od oca njene dece, Džejmija Taunsenda. Njihova veza je bila turbulentna, sa mnogo problema i raskida, ali tada je Lidija bila trudna sa njihovim trećim detetom i u teškoj finansijskoj situaciji. Kako bi dobila državnu pomoć u saveznoj državi Vašington, morala je da podnese DNK test i ona i otac dece, da dokažu roditeljski status. Međutim, ono što je trebalo da bude rutinska provera, ubrzo se pretvorilo u pravu noćnu moru.
Kada je dobila rezultate, Lidija je pozvana u kancelariju državnog tužioca gde su joj rekli da iako je otac 99% sigurno Džejmi, ne postoji nikakva šansa da je ona biološka majka svoje dece. Prvi trenutak bio je šok, pa čak i smeh u neverici, ali onda su usledila pitanja koja su joj pretila da joj unište život: „Da li ste vi stvarno Lidija Ferčajld? Da li vam je sestra možda rodila decu i dala ih vama“ Bila je to duboka sumnja u njenu tvrdnju da je decu rodila.
DNK rezultati su bili toliko neobični da ni jedna od testiranih kombinacija nije pokazala povezanost između njenog genetskog materijala i dece. Zbog toga joj je uskraćena socijalna pomoć, a njena situacija postala je predmet krivične istrage pod sumnjom da je možda prevarila državu predstavljajući se kao majka, dok je zapravo bila surogat.
- Lidijina panika je bila opravdana, pa je odmah kontaktirala svoje roditelje. Majka joj je potvrdila da je bila prisutna na porođajima i da je držala decu u rukama. Ipak, ni nakon još najmanje tri nezavisna DNK testa, rezultati su ostali isti – testovi nisu prepoznavali Lidiju kao biološku majku. Osećala se usamljeno, kao da se bori protiv sveta. Svaki susret sa decom bio joj je ispunjen strahom da je možda poslednji.
- Situacija je eskalirala i kada je rodila treće dete, a u porođajnoj sali bio je prisutan sudski službenik koji je uzeo krv i od nje i od bebe za još jedan DNK test. I opet, rezultati nisu potvrdili njeno majčinstvo.Sve je delovalo kao začarani krug od kojeg nije bilo izlaza – vlasti su joj pretili da joj oduzmu svu decu. No, sudbina je htela da se pojavi svetlo na kraju tunela.
Lidijin advokat, Alan Tindel, pronašao je slučaj druge žene, Karen Kigan, koja je prošla kroz sličan problem. Karen je čekala transplantaciju bubrega i verovala je da bi jedan od njene trojice sinova mogao biti donator. Međutim, DNK testovi su pokazali da iako su svi trojica braća, samo jedan je biološki sin, dok dvojica nisu nasledila njen DNK. Ovo je bilo potpuno nelogično jer bi svako dete istih roditelja trebalo da nosi genetski materijal oba roditelja.
Nakon dubinske analize i konsultacija sa specijalistima za transfuzijsku medicinu, otkriveno je da Karen ima retko genetsko stanje poznato kao himerizam. Himerizam je stanje u kome organizam ima dve ili više različitih populacija ćelija, svaka sa svojim genetskim kodom. U najjednostavnijem obliku, to znači da osoba nosi DNK od dve različite jedinke, često blizanaca koji su se veoma rano u razvoju spojili u jedno telo.
Doktorka Lin Ul je objasnila da je verovatno došlo do oplođenja dve jajne ćelije koje su se zatim spojile, formirajući jednu jedinku sa dve različite DNK linije. Ovo objašnjava zašto je DNK test mogao pokazati da deca nisu biološki njena, jer su ćelije dece verovatno povezane sa samo jednim od ta dva genetska seta.
- Kada je Tindel predstavio ovaj nalaz, Lidija je podvrgnuta dodatnim testiranjima i analizi koja je potvrdila da i ona pati od himerizma. To je značilo da je u sebi nosila dva različita genetska identiteta, pri čemu je njen blizanac imao DNK u njenoj materici, zbog čega testovi nisu mogli da povežu njenu krv sa DNK njenog deteta.
Na kraju, ovo otkriće je spasilo Lidijinu decu i njoj je konačno priznata biološka veza sa svojom decom. Slučaj je odbačen i ona je mogla nastaviti život sa svojom porodicom.Lidija je izjavila kako veruje da bez otkrića slučaja Karen Kigan ne bi imala dokaze koji su joj spasili decu, jer niko ne bi ni pomislio da ima himerizam.
Ova priča ističe koliko je genetika kompleksna i koliko naši današnji testovi, iako moćni, nisu uvek u stanju da objasne sve ljudske tajne. Takođe, pokazuje koliko je važno ne izgubiti veru u sebe i u istinu čak i kada sve izgleda beznadežno. Lidijina borba i istrajnost doneli su joj pravdu i dokazali da je, uprkos svemu, majka svojoj deci u punom smislu te reči