U današnjem članku, razotkrićemo zanimljiv pogled na prazničnu tradiciju poznate glumice Lidije Vukićević, koja osim što je talentovana pred kamerama, pokazuje i svoje veštine u kuhinji.
Nedavno je sa svojim pratiocima na društvenim mrežama podelila kako se priprema za Uskrs, otkrivši neke od svojih posebnih običaja vezanih za ovaj veliki hrišćanski praznik.Lidija je otkrila da je farbanje uskršnjih jaja za nju poseban ritual, a ono što je interesantno jeste da ga obavlja ili na Veliki četvrtak ili Veliki petak. Ove godine je odlučila da to učini na Veliki četvrtak, što je tradicionalno vreme za pripremu jaja prema običajima.
- Prvo, kaže, uvek farba čuvarkuću, jer je to simboličan početak procesa. Crvena jaja su najvažniji deo farbanja, jer crvena boja simbolizuje Hristovu krv, što je duboko ukorenjeno u hrišćanskoj tradiciji. To je osnovni, osnovni deo svakog uskršnjeg rituala, a ostatak boja i tehnika je, prema Lidiji, stvar kreativnosti koju svako domaćinstvo razvija prema svom ukusu.
Jedna od Lidijinih omiljenih tehnika farbanja jaja je dekupaž. Ova metoda postala je veoma popularna u poslednjim godinama, a Lidija je njome vrlo zadovoljna. Objašnjava da obično farba oko 50 do 60 jaja, što joj oduzme čitav dan. Iako je to veoma zahtevan i dugotrajan proces, ona ističe da se u tome potpuno opušta i uživa. Ovaj ritual je za nju način da se potpuno posveti porodici i prazničnoj atmosferi, a sve to obavlja sama, jer voli da ništa ne bude prepušteno slučaju.
No, jedan od najzanimljivijih detalja o njenim prazničnim običajima je vezan za to šta ona nikada ne stavlja na svoju uskršnju trpezu. Naime, Lidija Vukićević smatra da je nož simbol zla, pa ga nikada ne stavlja na trpezu za Vaskrs i Veliki petak. Prema njenom mišljenju, nož je u hrišćanskoj tradiciji simbol uboda i zla, zbog čega je smatra neprikladnim za ovaj blagosloveni praznik.
- Lidija se, umesto toga, trudi da okuplja svoje najbliže i voli da praznik proslavi u miru i harmoniji, u okruženju porodice i prijatelja. Ovaj pristup, prema njenim rečima, potpuno je suprotan slavlju Nove godine, kada su svi obično u veselju i zabavi. Za Lidiju, Uskrs je vreme kada se svi moraju setiti zahvalnosti za zdravlje i dobrobit, a ne vreme za ekstravaganciju i pretjerivanja.
Kroz sve ovo, Lidija jasno stavlja do znanja da za nju Vaskrs predstavlja mnogo više od običnog blagdanskog stola punog hrane. Za nju, Uskrs je vreme kada se treba prisetiti istinskih vrednosti, kao što su ljubav, porodična harmonija, i zajedništvo, te sve to treba biti proslavljeno u mirnom okruženju, daleko od stresa i nesuglasica.
Ovaj njen pristup je osvežavajući i podseća nas da praznici, bez obzira na to koliko ih slavili ili kako ih proslavljali, treba biti vreme kada se svi posvetimo najvažnijim stvarima u životu — zdravlju, ljubavi i zajedništvu sa najmilijima. Lidija, kroz svoje običaje, pokazuje da su stvarni praznici puno više od prepunih trpeza i velikih slavlja — oni su o tome da se setimo onih koji su nam najvažniji i da obeležimo dan u miru i zahvalnosti.
Njeni običaji nas podsećaju da je važno uživati u jednostavnim stvarima, kao što su farbanje jaja i priprema obroka, te da su najlepši trenuci oni koje provodimo sa onima koje volimo.