Najednom se začulo komešanje publike, što je bio znak za članove orkestra da ustanu sa svojih stolica. Salom se prolomio aplauz, namenjen samo jednom čoveku, dirigentu, Dramondu Gebrielu. Liv je za trenutak ostala bez daha, suočivši se sa njegovom pojavom na ekranu. Koračao je gordo, uspravnih leđa, odmereno i bez oklevanja. Već je sam stav njegovog tela poručivao da je prepun samopouzdanja. Kada mu je kamera obuhvatila lice, Liv se iznenadila, zaključivši da je mlađi, nego je ona zamišljala. Mogao je imati najviše 35 godina, ali je strogoća, kojom se definitivno odlikovao, uticala da izgleda starije. Kosa mu je bila tamnosmeđa, kratka i uredno podšišana, bio je vitak, ali ne previše visok. Na sebi je nosio prvoklasni frak, kao i kvalitetne, do sjaja uglačane cipele. Sve tri žene su zaustavile disanje, kada se Dramond Gebriel okrenuo ka članovima orkestra i uzeo dirigentsku palicu u ruke. Pogled koji je podelio svima redom, upozoravao je i zahtevao istovremeno, bio je to pogled kome ruko ne bi smeo da se suprotstavi.
