Sve je krenulo naopako kada su pre nešto više od tri meseca dve mlade devojke iz Rumunije došle u klub.
Sa odličnim rezultatima iz svoje zemlje, potražile su sreću u Engleskoj, nadajući se da će tako mnogo lakše ostvariti svoje snove.
Od prvog dana su stvarale probleme, jer se nisu uklopile sa ostalim plivačima, ali su zato veoma vešto osvojile simpatije trenera i fmansijera kluba.
Pretvarajući se da ne govore engleski dovoljno dobro, naivno su se smešile kada bi im bilo rečeno nešto neprihvatljivo. Uspele su da sebi obezbede stan u neposrednoj blizini bazena i visoku stipendiju mada se nisu dalje školovale, ali su vodile odvojen život od svojih porodica.
U odličnoj kondiciji, osvojile su simpatije trenera i izborile se za takmičarska mesta, ali im to nije bilo dovoljno i na sve su načine pokušavale da istisnu Mardžori, svoju veliku i jedinu suparnicu.
Možda bi njihovo nametljivo ponašanje i prljave radnje koje su koristile Mardžori nekako i podnela da tu nije bio Timoti. Sa tim lepuškastim, plavokosim vaterpolistom se zabavljala pola godine i naveliko se pričalo o njihovom venčanju, mada Mardžori još nije dala svoj pristanak.
Bilo je mnogo stvari za, ali i protiv.
Mardžori je spadala u veoma lojalne osobe i ježila se na samu Timotijevu pomisao da se preseli u Italiju i zaigra za drugi klub koji mu je ponudio više novca.
– Od novca se živi, Mardžori – govorio je, kad god bi pokušala da ga odvrati od ideje da napusti klub kojem su oboje pripadali.
– Znam, ali nije sve u novcu – pokušala je da mu objasni.
– Nego?
– Ovaj je klub od tebe stvorio to što jesi, Timoti – govorila je ono što je nosila u srcu. – Publika te voli i…
– Njihovo obožavanje ne plaća moje račune – odmahivao bi Timoti rukom na ovakav komentar.
– Koliko znam, odlično zarađuješ – bunila se. – Imaš visoka mesečna primanja, premiju od svake utakmice i gola koji daš… – nabrajala je Mardžori, jer je duboko u srcu patila što sportovi nisu izjednačeni i što čak u istom klubu postoji ogromna razlika između pojedinaca koji se bave različitim sportovima. Po mesečnim primanjima ona je bila u rangu lošijeg vaterpoliste mada su njene medalje uvek bile zlatne i svom je klubu donela najviše radosti. – Budi malo skromniji.
– Skromnost više nije vrlina, Mardžori – smeškao se Timoti. – Možda je nekada i bila, ali sada definitivno nije.
– Nisi u pravu… – pokušala je Mardžori, ali Timoti je nije slušao.
– Skromni su oni osrednji koji nikada ništa ne postižu, pa tako i žive. Nisam skroman ni na treningu kada dajem celog sebe, a o utakmicama ne vredi ni pričati – ubeđivao je Timoti.
– Imaš sve – uveravala ga je Mardžori.
– Nemam – prkosno je odvratio Timoti.
– Šta to nemaš?
– „Aston Martina” u garaži.
– Preteruješ u svojim zahtevima – promrmljala je Mardžori nezadovoljno.
Irini i Luminita su zavodile sve mladiće sa kojima su dolazile u kontakt, tako da ni Timoti nije ostao izuzetak.
Njemu je prijalo njihovo vrckanje, raskalašan smeh i napadno ponašanje. Naročito mu se svidela Luminita koja je bila nametljivija od svoje drugarice.
Kada je jednom prilikom pred Mardžori otvoreno izjavila da planira odlazak u Italiju sa Timotijem, Mardžori je poludela od ljubomore.
– Čujem da imaš nove planove, Timoti – upitala je mladića s kojim se zabavljala.
– Imam ih mnogo – nasmejao se. – Ne znam na koji plan konkretno misliš, Mardžori.
