Dva sata kasnije Pol je ležao na starom krevetu u kućici i pokušavao da zaspi. Još uvek je bio u odelu. Nadao se da će Lora ogrnuti kaput i dotrčati u njegovu kućicu. Po ko zna koji put prišao je prozoru i razmaknuo zavese. U njenoj sobi bilo je ugašeno svetio, ali je on sumnjao u to da ona spava slatkim snom.
Bio je siguran da leži u mraku otvorenih očiju i razmišlja o istim onim stvarima koje muče i njega.
Ušao je u kuhinju i otvorio frižider, koji je bio gotovo prazan. Uzeo je flašu piva i popio nekoliko gutljaja.
Pri pomisli na Čarlsa Djuharsta digla mu se kosa na glavi. Da nije bilo njega i njegovog alarmantnog upozorenja, sve bi bilo u najboljem redu. On bi rekao Lori istinu oprezno i onda kad za to dođe vreme.
Nije razumela njegove razloge. Gorko se osmehnuo. Njegova namera je bila da je zaštiti, a ne uznemiri i utera joj strah u kosti. Istina joj i onako ne bi mnogo pomogla samo bi joj pomutila misli.
Sem toga, nije bilo uverljivih dokaza da je Brajan ubijen. Pol je doduše sumnjao u to, ali mu ni sada nije bilo jasno kako su te glasine dospele i do Djuharsta. Čak je i policija identif i kovala slučaj kao običnu saobraćajnu nesreću. Zašto je Djuharst pozvao Loru i tako netaktično joj saopštio tu neprijatnost?
Situacija se iskomplikovala. Da li bi bilo drugačije da je na samom početku rekao kako stoje stvari?
