U današnjem članku, želim da podelim priču o jednoj nevjerojatnoj situaciji koju je doživela Britanka po imenu Maja Somer, poznata po svojoj strasti prema starim stvarima i antikvitetima.
Tokom jedne od svojih redovnih kupovina u prodavnici polovnih stvari, Maja je naišla na predmet koji joj je odmah privukao pažnju. Na policama se nalazila retro kožna jakna koja je zračila autentičnošću i specifičnim šarmom. Nije imala mnogo dilema i odlučila je da je kupi, jer je savršeno odgovarala njenom stilu. Međutim, ono što nije mogla ni da nasluti je da će ta jakna skriviti priču iz prošlosti, koja će joj promeniti pogled na život.
- Po povratku kući, dok je isprobavala jaknu, osjetila je neobične oblike u džepovima. Pokušavala je da shvati šta to može biti, te je počela da ih opipava. Vrlo brzo je pronašla malu, starinsku svesku. Iako nije znala odmah šta je u pitanju, znatiželja ju je naterala da je otvori. Kada je pogledala prvu stranicu, shvatila je da je u rukama držala intimni dnevnik koji potiče iz 1971. godine.
Prvi zapis je bio jednostavan, ali pun emocija: „Četvrtak, 11. novembar 1971. Jedna nedelja je prošla, a Dajen mi nije nazvala niti mi je pisala.” Sadržaj ove stranice odmah je izazvao radoznalost i osjećaj tuge. Iako je bio jednostavan, unos od 22. novembra otkriva duboku tugu autora dnevnika, koji piše: „Danas bi bila naša deveta godišnjica i 10 zajedničkih godina. Napio sam se sam.” Ove reči oslikavaju duboku žalost i gubitak, kao da je cijeli svet te osobe stao u tom trenutku.
Maja je nastavila da prelistava stranice dnevnika, a priča je postajala sve jasnija, ali i sve tragičnija. Na stranici iz 4. novembra autor piše: „Dajen i ja smo vodili ljubav jutros. Odveo sam je na doručak, a zatim na posao. Poljubio sam je pre nego što sam otišao. Nisam znao da će to biti poslednji put da je vidim.” Ovaj zapis otkriva da se u narednim danima dogodilo nešto neočekivano, što je prekinulo njihovu svakodnevnicu i zauvijek promenilo tok njegovog života.
Međutim, priča nije bila završena samo na dnevniku. Maja je u džepovima jakne pronašla i nekoliko zanimljivih predmeta. Pronašla je tri srebrna dolara iz 1921. godine i malu bocu kanadskog viskija iz 1966. godine, koji su verovatno bili sačuvani kao simboli sjećanja na prošlost. Takođe je pronašla i dnevni planer, čiji su unosi bili slični onima iz dnevnika. Prvi zapis u tom rokovniku datira iz 13. maja 1971. godine, dok je poslednji unosi zabeležen 4. maja 1972. godine. Na prvoj stranici ovog planera pisalo je: „Nadam se da nikada neću završiti ovu knjigu. Možda se Dajen vrati pre nego što je završim.”
- Posebno upečatljiv bio je unos od 1. januara 1972. godine, koji je sadržavao samo jedno pitanje: „Zašto?” Ta jednostavna reč otkriva ogromnu količinu bola, zbunjenosti i nesposobnosti da se prihvati ono što se dogodilo. Maja je priznala da je bila duboko dirnuta ovom pričom i da nije mogla da ostane ravnodušna dok je čitala ove zapise. Osjećala je kao da je deo nje slomljeno srce, zarobljeno u šavu te stare jakne.
Ono što je Maja pronašla nije bio samo običan komad odeće, već prava vremenska kapsula, koja je čuvala priču jedne izgubljene ljubavi i borbe sa usamljenostima, sjećanjima i nadama. Maja je priznala da nikada ranije nije doživela takav emotivni trenutak, osećajući se povezano sa nepoznatom osobom iz prošlosti. Bilo je jasno da je ona u rukama držala ne samo materijalne dokaze o prošlom životu, već i emotivni trag duše koja je davno nestala. Kako i sama Maja kaže, ovo nije bilo samo otkriće starog predmeta, već je to bilo otkrivanje nečije prošlosti, nečije tuge, ali i nečije nade – sačuvane u koricama dnevnika i šavovima te stare kožne jakne.