Svako ko poseduje kuću sa dvorištem zna koliko je važno imati lepo uređenu i održavanu baštu .Čak i najljepše sređeno dvorište može biti ugroženo od ove podzemne životinje.
Za svakog vlasnika kuće sa dvorištem, ideja o lepo uređenoj i pažljivo održavanoj bašti predstavlja jedan od najlepših životnih ciljeva. Bašta nije samo estetski deo doma, već i mesto za odmor, relaksaciju i kvalitetno provođenje vremena sa porodicom i prijateljima. Vreme, trud i finansijska ulaganja u uređenje zelene površine donose neizmerno zadovoljstvo, jer lepo uređeno dvorište pruža mir, vizuelni užitak, ali i šansu za stvaranje nezaboravnih uspomena u okruženju prirode i svežeg vazduha.
Ipak, ni najsavršenije sređeno dvorište nije imuno na neočekivane i često neželjene izazove. Jedan od najčešćih i najneprijatnijih problema jeste pojava krtica, malih podzemnih životinja koje mogu u jednom trenutku da potpuno naruše izgled i funkcionalnost bašte. Malo šta može izazvati veće razočaranje nego kada sa jutarnjim izlaskom sunaca ugledate raskopano zemljište, neuredne male brežuljke i tunele koji se pojavljuju gotovo preko noći – jasan znak da su krtice ušle u vaš prostor i zauzele svoj teritorijum.
Krtice su, iako često nevidljive, veoma aktivne ispod površine tla tokom cele godine, a posebno u periodima kada je zemlja vlažna i bogata hranljivim organizmima. Iako njihove aktivnosti na prvi pogled deluju kao prava štetočina i izvor frustracije, priroda njihove uloge u ekosistemu dvorišta je znatno kompleksnija. Krtice su mesožderi, što znači da se hrane insektima, glistama i larvama koje pronalaze u zemljištu, pa na taj način pomažu u kontroli štetočina i doprinose očuvanju prirodne ravnoteže i zdravlja tla.
Zbog ovih činjenica, mnogi stručnjaci i ekologisti upozoravaju da nije potrebno ili poželjno uništavati krtice agresivnim ili otrovnim sredstvima. Umesto toga, preporučuju se humaniji i ekološki prihvatljivi načini za rasterivanje ovih životinja sa vaše parcele, koji ih nežno podstiču da potraže drugo mesto za život, a da pritom ne trpe štetu. Ovi prirodni pristupi zahtevaju određeni nivo strpljenja i doslednosti, ali su ujedno i najbolji način da se očuva zdravlje bašte i životne sredine.
- Jedna od najjednostavnijih i najpraktičnijih metoda za rasterivanje krtica koristi predmete koje već imamo u kući – plastične flaše. Postupak je vrlo jednostavan: flašu presečete na pola, uklonite čep, a zatim deo sa grlom okrenete naopako i zabodete u rupu krtičnjaka. Kada zapuše vetar, boca stvara neugodnu vibraciju i šumove koji smetaju krticama i podstiču ih da napuste taj deo dvorišta. Ova metoda je neškodljiva i efikasna, naročito ako se primenjuje redovno.
Još jedan popularan i mirisan trik podrazumeva korišćenje vate natopljene svežim limunovim sokom. Krtice izuzetno ne podnose jak i kiseo miris limuna, te se instinktivno povlače iz tunela u koje je vata ubačena. Ovo je jednostavan i ekološki prihvatljiv način da se neželjeni podzemni stanari udalje bez hemikalija.
Takođe, još jedna delotvorna prirodna mešavina koristi surutku i mlaćenicu u odnosu 3:1. Kada se ova smesa sipa u otvore i prolaze, ona fermentiše u uslovima sa malo kiseonika, stvarajući intenzivan miris koji krtice odbija i tera da se isele iz tog dela bašte. Ovaj metod je naročito koristan u većim baštama ili na mestima gde su krtice naročito uporne.
Pored toga, ricinusovo ulje se takođe pokazalo kao odličan prirodni repelent za krtice. Rastvor od tri kašike ricinusovog ulja u litru vode može se koristiti za zalivanje krtičnjaka. Miris ricinusovog ulja ima odbojno dejstvo na ove male glodare, i pomaže u njihovom rasterivanju bez štete za okolinu i druge korisne organizme u tlu.
- Zanimljiv i manje poznat metod je upotreba pseće dlake. Formirane u male kuglice, dlake se spuštaju u rupe, jer krtice prepoznaju prisustvo predatora po mirisu i odmah beže iz tog područja. Ova metoda je prirodna i neškodljiva, a može se lako iskoristiti ukoliko imate psa ili pristup psećoj dlaci.
Pored ovih, u borbi protiv krtica korisne su i određene biljke i začini koje krtice ne vole. Miris luka, pasulja, ljute paprike, cimeta, bibera, pa čak i ustajale ribe deluje kao prirodni odbijajući faktor. Sadnja ovih biljaka ili korišćenje njihovih ekstrakata može pomoći da krtice ne uđu u baštu ili da je brzo napuste.
Važno je naglasiti da nijedan od ovih metoda ne donosi rezultate preko noći. Rasterivanje krtica je proces koji zahteva vreme, istrajnost i strpljenje. Takođe, nakon što se krtice isele, treba se posvetiti sanaciji i obnovi dvorišta – ispunjavanju rupa, ravnanju zemljišta i ponovnom sadnji biljaka koje su možda oštećene. Ovaj dodatni napor deo je čitavog ciklusa uređenja bašte i vraćanja njenog prirodnog sjaja.
Na kraju, važno je razumeti da iako krtice možda nisu poželjni gosti u našem dvorištu, one su ipak deo prirode i ekosistema. Kroz promišljen i odgovoran pristup njihovom rasterivanju, možemo sačuvati ravnotežu i istovremeno uživati u lepoti i funkcionalnosti svoje bašte. Ovaj proces nas uči strpljenju i poštovanju prema prirodi, podsećajući nas da je svaki život važan i da postoji način da zajedno živimo u skladu, čak i sa onima koje ne želimo kao susede.