Konačno, sreća

Isprekidano je disala, obrazi su joj se zarumeneli od uzbuđenja, a preko brade imala je prljavu štraftu.
Usne su joj divne, prošlo je Arturu kroz glavu. Meke i senzualne… lako nije bilo ni vreme ni mesto za to, ipak se nije uzdržao i prstima je dotaknuo njenu kosu. Osetivši taj lagani dodir. Meredit ga je pogledala. Zelene oči su joj potamnele, a usne su se otvorile. A onda je poljubio tu najhrabriju, najuzbudljiviju, najfascinantniju ženu, koju je u životu sreo.
Meredit je uzdahnula. Arturov poljubac bio je potpuno neočekivan. Bila je spremna na pridike, ali ne i na ovu toplinu, koja joj je grejala ćelo telo. Prvo je oprezno dotaknuo njene usne, a kako se nije izmaknuta, postao je zahtevniji. jezikom je duboko zašao u njena usta i prijatni trnci spustili su joj se niz kičmu. Ljubio ju je tako strasno da joj je iz glave isparila svaka suvisla misao.
Mirisao je na toplinu, opasnost i muževnost. Poželela je više, da Artur miluje njeno lice, vrat, grudi. Želela je posvuda da ga oseti, a onda… onda bi on odlučivao o njenom životu, kao što su to radili Kenet i njen otac. Muškarci su svi isti! Meredit se naglo povukla, začuđena kajanjem koje ju je u trenu preplavilo.
Artur je neravnomerno disao, oči su mu potamnele od strasti.