“Zona Zamfirova” – Između stvarnih i fikcionalnih priča
Filmove i knjige koje s vremena na vreme postanu izuzetno popularne imaju moć da pokrenu nova pitanja i rasprave o stvarima koje se možda do sada nisu toliko razmatrale. Jedan od takvih primera je film “Zona Zamfirova”, zasnovan na delu Stevana Sremca, koje je oborilo sve rekorde gledanosti u bioskopima širom Srbije. Ovaj film je oživio diskusiju o stvarnoj inspiraciji za lik junakinje, Zoni, koja je postala ikona u srpskoj književnosti.
Uvod u priču o Zoni
Stevan Sremac je bio učitelj i pisac koji je svoj život proveo u Nišu od 1879. do 1892. godine, sa kratkim prekidima. Veći deo svog slobodnog vremena provodio je u malim niškim kafanama gde je pažljivo slušao razgovore lokalnih zanatlija. Njihova kazivanja su bila osnova za mnoge njegove kasnije književne radove. Njegovo najpoznatije delo, “Zona Zamfirova”, prvi put je objavljeno 1903. godine u časopisu “Srpski književni glasnik”, a kao roman u izdanju Srpske književne zadruge tek 1907. godine.
Upravo je ovo delo postalo predmet mnogih spekulacija i preispitivanja: Ko je bila stvarna Zona Sremac je, prema nekim izvorima, ovu priču čuo od svog prijatelja Branislava Nušića, koji je bio srpski konzul u Prištini krajem XIX veka. Nušić je, navodno, bio blizak sa porodicom Kijametović, čiji je otac, čorbadžija Zamfir, imao ćerku Jevrosimu koju su zvali Zona. Iako postoji nekoliko verzija ove priče, istina o stvarnoj inspiraciji za Zonu ostaje nejasna.
Različite verzije o stvarnoj Zoni
Prema pisanju Nušića i drugih poznavalaca tih događanja, priča o Zoni započinje u Prištini, gde je ona kao šesnaestogodišnja devojka bila izuzetno lepa. Svi su znali za njenu ljubavnu vezu sa Maksimom, sinom kujundžije Koste Gapića, iako je njihova ljubav bila zabranjena zbog nesuglasica između njihovih porodica. Konflikt između čorbadže Zamfira i Koste Gapića postao je sve ozbiljniji, a nakon što su izgovorene teške reči, došlo je do nesreće – Maksim je oteo Zonu, što je za nju i njenu porodicu bilo velika sramota.
Iako je ova priča bila poznata u Prištini, Nušić je, nakon što je razgovarao sa Sremcem, odlučio da ne spominje Prištinu u delu, ali je omogućio Sremcu da iskoristi ovu priču za “Zonu Zamfirovu”. U priči koju je Sremac razradio, Zona je postala junakinja koja se, uprkos ljubavnim nesrećama, na kraju udala za siromašnog mladića, šnajdera Aleksu Grbića.
Inspiracija za roman
Iako su mnogi verovali da je priča iz “Zone Zamfirove” temeljena na stvarnom događaju iz Prištine, postoji i druga verzija prema kojoj je stvarna inspiracija za Zonu bila Zojica, kći niškog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića. Sremac je bio prijatelj porodice Jovanović i imao je priliku da upozna Zojicu. Sličnosti između Zojice i likova iz romana su očigledne, pa je moguće da je Sremac upravo ovu priču uzeo kao osnovu za roman.
Zojica i njen izabranik, Gavrilo Gane Jovanović, venčali su se 1871. godine, ali su se suočavali sa mnogo problema zbog razlika u društvenom statusu. Iako je njihova ljubav bila prepricana kroz mnoge spekulacije, važan deo ove priče je bio u tome što su oboje potekli iz veoma različitih socijalnih slojeva. Uprkos pokušajima da ih razdvoje, Zojica i Gane su se venčali i imali sedmoro dece, ali je Zojica preminula 1884. godine, ostavivši muža i decu.
Zaključak – stvarna i fikcionalna Zona
Iako postoji nekoliko teorija o stvarnoj inspiraciji za Zonu, “Zona Zamfirova” je postala jedno od najvažnijih dela srpske književnosti. Stevan Sremac je uspeo da stvori priču koja se temelji na stvarnim događanjima, ali je istovremeno pružila mnogo prostora za književnu slobodu. Priča o Zoni nije samo priča o jednoj devojci, već i o ljubavi, društvenim normama, i promenama koje su se dešavale u jednom društvu u razvoju.
Iako nije u potpunosti jasno koja je verzija najbliža istini, “Zona Zamfirova” ostaje univerzalna priča o ljubavi, sramoti i promenama koje vreme donosi. U konačnici, Sremac je stvorio lik koji je, bez obzira na to da li je bio inspirisan stvarnim događajem ili ne, postao simbol za sve žene koje su se borile protiv društvenih normi i želele da pronađu svoju sreću.