– Dobro došla natrag – Lin pozdravi Katrinu uz širok osmeh. – Pa, kako je bilo u Italiji?
– Čarobno. Italija je krajem septembra prosto savršena. To je moje najnovije omiljeno mesto na svetu – reče Katrina. – Pompeja je zapanjujuća. I Plava pećina. I… — I ona se nasmeja. – To nije ono što bi zaista htela da znaš, zar ne? Da, donela sam italijanske biskvite za naše odeljenje. Zaista fine. – Podignu kesu u visinu Lininih očiju i zanjiha je. – Unutra je puna velika metalna kutija.
– Dobra si ti devojka – reče joj Lin i potapša je po leđima. – A to je sve što smo svi mi ovde hteli da čujemo. Mada je meni lično milo što si se lepo provela na odmoru.
– Kako napreduje Sedi? – upita Katrina dok je s Lin išla prema kuhinji da ostavi kutiju s keksom i stavi na nju cedulju s natpisom: Poslužite se, voli vas Katrina.
– Fino. Mada su joj nedostajale tvoje priče pa je stalno pitala kad će da se vrati njena Dok-a-rina.
– Oh, mila moja. – Sedi je imala dve godine i probleme s kukom koji joj je namestio hirurg ortoped i bila je jedna od Katrininih miljenica jer se, mada joj sigurno nije bilo udobno s udlagama u kojima je ležala na krevetu, nijednom nije požalila i uvek se vedro osmehivala medicinskom osoblju. – Skoknuću da je vidim na minut pre nego što krenem u obilazak ode-ljenja. – Katrina uključi čajnik na kuhinjskom šporetu, a onda se pljesnu po čelu. – Zamalo da zaboravim. Novi savetnik.
– Počeo je da radi dan posle njenog odlaska na godišnji odmor, a ona je imala slobodan dan baš onda kad je on došao na razgovor zbog posla i obilaska odeljenja, pa nije imala prilike da ga vidi. – Kakav je?
***
Katrina potisnu te misli. Ris Morgan je njen novi kolega, a ona ne izlazi s kolegama. Ne posle veze s Pitom. Nije želela dvaput da načini istu grešku.
– Dobro jutro, Lin – reče on.
– Rise, ovo je Katrina Gregori, naša lekarka zadužena za odeljenje – predstavi ih Lin brzo. – Kat, ovo je Ris Morgan, naš novi savetnik.
– Zdravo, Rise. Milo mi je što sam vas upoznala – reče Katrina i pruži ruku.
Dok su se rukovali, zaprepastila se kad joj je telo, brzo poput munje, prožeo osećaj prisnosti. I to očigledno uzajamno i isto toliko
iznenađujuće i njemu samom, sudeći po načinu na koji je blago raširio kapke.
