Dr. Ristić upozorava da prepoznavanje ranih znakova može spasiti život, te savetuje sve koji primjete ove simptome da odmah potraže ljekarsku pomoć .
Srčana oboljenja i kardiovaskularne bolesti danas su jedan od najvažnijih zdravstvenih problema širom sveta. Nažalost, mnogi ljudi ignoriraju prve znakove upozorenja i ne traže pravovremeno medicinsku pomoć, što može dovesti do ozbiljnih posledica. Dr. Miljko Ristić, renomirani kardiolog i kardiohirurg, gostujući u emisiji RTS Ordinacija, podelio je dragocene savete o tome kako prepoznati prve simptome infarkta, kako reagovati i kada je pravo vreme da uradite kardiološke preglede.
- Prema rečima dr. Ristića, predinfarktni simptomi mogu da se jave i mesecima pre nego što dođe do samog infarkta. Među najvažnijim simptomima upozorenja je bol u grudima, koji je u 99% slučajeva znak da se radi o početnom infarktu. Taj bol, iako često blag i povremen, može se manifestovati nekoliko dana ili čak nekoliko nedelja pre ozbiljnog udara. “Ljudi često ignorišu ove simptome i ne odlaze kod lekara, jer misle da je to nešto što će proći samo od sebe”, upozorava dr. Ristić. Ovo zanemarivanje može da bude fatalno, jer, kako kaže, “taj period kada osećate bol u grudima ili neki drugi simptom može biti ključan za prevenciju ozbiljnih posledica.”
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi ne reaguju pravovremeno na ove simptome je što nemaju naviku da potraže pomoć dokle god bol ne postane izuzetno intenzivan. “Ljudi se često ponašaju kao da ništa nije ozbiljno, pomisle da je to samo privremeno i tako gube dragoceno vreme”, kaže dr. Ristić. Iako bol u grudima često nije jak, može se postepeno pogoršavati dok ne postane gotovo nepodnošljiv. Zato je važno odmah reagovati čim primetite bilo koji znak koji vas zabrinjava.
Takođe, prema istraživanjima koja je spomenuo, 95% osoba koje su preživele infarkt navelo je da su mesec dana pre nego što su doživele srčani udar osećale umor, nesanicu i opštu slabost. Ove tegobe, iako nisu specifične za infarkt, mogu biti znak ozbiljnog srčanog problema koji je u početnoj fazi, ali još uvek ne pokazuje dramatične simptome. Dr. Ristić naglašava da svaki umor koji traje duže vreme i poremećaj sna treba biti ozbiljno shvaćen i medicinski ispitivan, jer su to često prvi znakovi potencijalnih srčanih problema.
Kada su u pitanju žene, dr. Ristić ističe da je njihov rizik od srčanih bolesti danas veći nego ikada pre. U prošlosti je odnos obolelih bio u korist muškaraca, ali se situacija drastično promenila. Žene danas preuzimaju sve više odgovornosti na poslu, u porodici, a često su izložene i velikom stresu, što sve zajedno povećava rizik od srčanih oboljenja. Stres i emocionalni problemi, kako kaže dr. Ristić, direktno utiču na zdravlje srca i mogu povećati verovatnoću od infarkta.
- Za preventivne preglede, dr. Ristić savetuju redovno praćenje kardiovaskularnog zdravlja, čak i pre nego što osoba napuni 50 godina. “Danas je granica spuštena na 47. godinu, a mnogi pacijenti koji nisu dostigli ovu granicu već su imali probleme sa srcem”, kaže dr. Ristić, podsećajući da kardiološke bolesti ne pogađaju samo starije osobe. Čak i mlađi ljudi, u dobi od 30 do 40 godina, sve više obolevaju od infarkta, hipertenzije i poremećaja srčanog ritma. On savetuju da svaka osoba, barem jednom godišnje, posveti nedelju dana zdravlju i uradi kompletne preventivne preglede.
Preporučeni pregledi uključuju EKG, test opterećenja i druge kardiološke testove koji se mogu obaviti u jednom danu. Takođe, važno je uraditi i druge preventivne preglede, kao što su ispitivanja za digestivni i respiratorni sistem. Prevencija je jedini način da se zaustave ozbiljne bolesti, ne samo kardiovaskularne, već i druge hronične bolesti, koje mogu negativno uticati na zdravlje.
Na kraju, dr. Ristić zaključuje da je najvažnija stvar da ljudi prestanu da ignorišu prve simptome i odmah potraže stručnu pomoć. U slučaju srčanih bolesti, vreme je ključan faktor – brz odgovor može spasiti život.