Priča o Mariji Daprika: Putovanje kroz borbu i novi početak
Marija Daprika iz Rusije provela je godinu dana na Tajlandu, radeći kao vodič, kako bi skupila novac za stan u rodnoj zemlji. Tokom tog vremena, 2014. godine, na ovom dalekom odredištu upoznala je Nik-a, fudbalera iz Afrike, i verovala da je pronašla ljubav svog života. Planirala je da ga upozna sa svojim porodicom, a on je sa oduševljenjem pristao. Ipak, iza ove naizgled romantične priče krio se strašan plan koji je promenio njen život.
Nik je, naime, kupio veliki kofer, navodeći kao razlog to što će u njemu moći da spakuje sve poklone. Međutim, u poslednjem trenutku odlučio je da ne putuje sa Marijom, već joj je rekao da će je kasnije posetiti. Na prvi pogled, ništa nije ukazivalo na to da se nešto neobično dešava. No, uskoro je postalo jasno zašto je Nik postupio onako kako je postupio.
Tragičan preokret na aerodromu u Ho Ši Minu
Marijin put ka nesreći započeo je na aerodromu u Ho Ši Minu. Tamo je njen prtljag bio pregledan, a u njemu su pronašli skoro tri kilograma narkotika. Iako su njeni najbliži uvereni da Marija nije imala pojma o drogama, već da je ona bila nevin žrtva u ovoj tragediji, vijetnamske vlasti nisu bile voljne da detaljnije istraže slučaj. Marija je uhapšena i suočena sa najstrožijom mogućom kaznom – smrtnom kaznom.
Porodica i advokati nisu odustali. Tokom četiri godine, neumorno su se borili da je spasu, a na kraju su uspjeli. Smrtnu kaznu su uspeli da preinače u doživotnu robiju. Iako je ovo predstavljalo mali uspeh u poređenju sa prvobitnom kaznom, Marija je morala da provede skoro deset godina u vijetnamskom zatvoru.
Bitka za povratak u Rusiju i početak novog života
Nakon tih mučnih godina u zatvoru, njeni najbliži nisu prestajali da se bore za njenu ekstradiciju u Rusiju. U jesen 2024. godine, nakon šest godina upornog zalaganja, Marija je konačno prebačena u Rusiju, tačnije u zatvor u Rostovskoj oblasti. Putovanje je obavljeno 8. avgusta 2024. godine, kada je Marija stigla iz Ho Ši Mina u Moskvu u pratnji konvoja Federalne kazneno-popravne službe Rusije.
Ovaj premeštaj je obavljen u skladu sa bilateralnim sporazumom između Rusije i Vijetnama. Ruski Generalni konzulat je tada saopštio da je izručenje rezultat godina mukotrpnog rada brojnih državnih organa sa obe strane. Iako je ovo bio njen novi početak, on nije bio ni malo lak.
Prilagodba na hladnu klimu i novi uslovi
Zamena toplih vijetnamskih dana za hladne ruske zime nije bila laka. Iako Rostov nije najhladniji deo Rusije, Marija se teško privikava na hladnoću. Često se razboli i prehladi, a njen imunitet je značajno oslabljen. Njena porodica joj je poslala toplu odeću, ali to nije bilo dovoljno da bi se potpuno zaštitila od zime. Lekari su joj propisali terapiju, ali i dalje nije lako.
Život u zatvoru takođe se značajno razlikuje od onog na koji je bila navikla u Vijetnamu. Marija sada deli sobu sa oko 20 drugih devojaka, dok je prethodno bila smeštena sa samo tri cimerke. Zatvor u kojem je sada smeštena broji više od sto zatvorenica, pa se Marija još uvek navikava na gužvu. Međutim, uprkos svim izazovima, trudi se da bude aktivna. Učestvovala je u novogodišnjem takmičenju, recitujući pesme i pevajući, što je za nju bila prilika da se opusti i zadrži pozitivan duh.
Rad i svakodnevni život u zatvoru
Marija sada radi u zatvoru, šije velike vreće, a često ima i noćne smene. Iako nije lako, ona se ne žali. Nije zaboravila kako je život izgledao u vijetnamskom zatvoru, gde je jela samo pirinač. Sada, u Rusiji, hrana joj je prava gozba. Svakodnevni obroci sastoje se od supe, glavnog jela i kompotu, a ona se raduje što može da se najede ruske hrane.
Njena porodica i dalje daje sve od sebe da joj pomogne. Postoji onlajn prodavnica u zatvoru, kroz koju joj šalju proizvode poput mlečnih proizvoda, kobasica i slatkiša. Knjige su joj još jedan način da pobegne od surove realnosti zatvora, pa joj čitanje postaje omiljena aktivnost.
Nada za budućnost: mogućnost uslovnog otpusta
Marijini advokati trenutno rade na pripremi dokumentacije za uslovni otpust, a porodica se nada da bi mogla uskoro biti puštena na slobodu. Njena majka, koja je do sada bila njen najveći oslonac, ističe da je sada mnogo mirnija otkako je Marija konačno u Rusiji.
Zaključak: Priča o Mariji Daprika je priča o upornosti, hrabrosti i nadi. Iako je prošla kroz mnoge teške trenutke, ona sada ima šansu za novi početak, u zemlji koja joj je bila daleka, ali je sada jedini dom koji ima. Kroz podršku porodice i prijatelja, Marija se suočava sa novim izazovima, ali ostaje posvećena svojoj borbi za bolji život.