Pogledajte zašto je najdugovečniji doktor prestao da jede meso
Elsvort Verham, poznati kardiohirurg, bio je u ranim pedesetim godinama kada je odlučio da iz svoje svakodnevne ishrane potpuno izbaci meso i zameni ga pasuljem i orašastim plodovima.
Ova odluka postala je prekretnica u njegovom životu i kasnije – temelj njegovog izuzetnog zdravlja i dugovečnosti.
Stogodišnjak je jeo samo dva puta dnevno. Prvi obrok uzimao je u deset sati ujutru, a do tada bi popio najmanje tri čaše vode. Za doručak je najčešće birao ovsene pahuljice od celog zrna kuvane na biljnom mleku, uz čašu soka od pomorandže, porciju voća i šaku orašastih plodova.
Verham je ovsene pahuljice nazivao “minijaturnim usisivačem za ljudske arterije”.
Njegov drugi, ujedno i poslednji obrok u danu, bio je oko četiri sata popodne. Taj obrok je nazivao ranom večerom i sastojao se od obilja povrća, pasulja i još jedne šake orašastih plodova, najčešće pečenog kikirikija sa malo soli. Iako nije izbegavao so, šećer je u potpunosti zamenio sušenim voćem.
Skromni izuzeci
Elsvort Verham je samo povremeno pravio izuzetke kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla, i to isključivo za jaja i mlečne proizvode.
“Kada sam promenio ishranu, počeo sam da objašnjavam svojim pacijentima da im hrana životinjskog porekla neće učiniti ništa dobro. Mnogi nisu želeli da slušaju, jer nisu videli ono što sam ja video tokom operacija. Onima koji su bili spremni da čuju, objasnio sam da će ishrana zasnovana na biljkama produžiti njihov život u proseku za deset godina i pomoći im da izbegnu mnoge zdravstvene probleme. Međutim, čak ni to nije moglo da ubedi neke od mojih pacijenata da preispitaju svoje navike”, rekao je Elsvort Verham.
Ono što je video pod hirurškim nožem
“Moja profesija mi je pomogla da formiram jedno uverenje, bez kojeg je, po mom mišljenju, dugovečnost nemoguća. Kada sam operisao u svojoj zemlji, primetio sam da su arterije mojih pacijenata hrskave na dodir – postale su takve od holesterolskih plakova i kalcijumovih soli. Kada sam ih pitao o ishrani, ispostavilo se da su svi bili mesojedi”, ispričao je Verham.
Iskustva iz Azije
Šezdesetih godina prošlog veka, Elsvort Verham je počeo da izvodi operacije na otvorenom srcu u azijskim zemljama. Tamo je primetio da ljudi pate od potpuno drugačijih bolesti nego na Zapadu.
U Indiji su njegovi pacijenti imali urođene srčane mane, ali nijedan nije bolovao od koronarnih bolesti srca. Verham je to povezao sa njihovom pretežno biljnom ishranom.
“Arterije ljudi u ovim zemljama bile su elastične i čiste. Kada sam se vratio kući i ponovo počeo da obavljam operacije, ponovo sam osetio tu razliku. Promenio sam svoj stav prema ishrani kada sam video kako izgledaju arterije mesojeda”, istakao je kardiohirurg.
Tri stuba dugovečnosti
Elsvort Verham je smatrao da dug i zdrav život zavisi od tri ključna elementa:ishrane, fizičke aktivnosti i pozitivnog stava.
Njegove kolege i studenti pamte ga kao izuzetno smirenog čoveka, čak i u najnapetijim trenucima tokom operacija.
“Ako bi se tokom zahvata dogodilo nešto nepredviđeno, uvek bi mirno rekao: ‘Moramo da uradimo ovo i ono.’ Nikada nije vikao niti pokazivao nervozu. Njegova blagost i skromno držanje prikrivali su ogromno samopouzdanje i veštinu koja je promenila kardiohirurgiju širom sveta. Njegova ishrana, vežbanje, smisao za humor i duhovni pristup životu jasno su doprineli njegovom statusu stogodišnjaka”, rekao je jedan od njegovih učenika.
Zaključak
Život i rad Elsvorta Verhama ostali su primer da duhovni mir, zdrava ishrana i briga o telu čine osnovu istinske dugovečnosti.
Njegov lični primer dokazao je da medicina i životna filozofija mogu ići ruku pod ruku – i da je ponekad najjednostavniji način ishrane upravo onaj koji najviše leči.