Kad je ostao bez majke trpeo poniženja i od učiteljice: Godinama kasnije gorko zažalila nakon što joj je stiglo pismo…

Učiteljica koja je promenila Tedijev život

Na početku jedne školske godine, učiteljica je stajala ispred svog petog razreda i sa osmehom se obratila učenicima, govoreći im da ih sve voli podjednako. Međutim, iznutra nije bila potpuno iskrena – postojalo je jedno dete koje joj nije bilo drago: Tedi Stodard.

Tedi je bio dečak koji je privlačio pažnju učiteljice iz pogrešnih razloga. Tokom prethodne godine, učiteljica je primetila da se Tedi nikada ne druži sa ostalom decom. Njegova odeća i ruke bile su često prljave, a njegovo ponašanje se činilo neurednim i nezainteresovanim. Ispunjavala je svoje zadatke sa nesvesnim preziranjem, popunjavajući njegove papire velikim crvenim „X“ i upisivala reči poput „neuspeh“.

U školi gde je radila, učitelj je obavezno pregledao dosijee učenika na početku svake godine. Kada je došlo vreme da pogleda Tedijev dosije, učiteljica je bila iznenađena sadržajem koji je pronašla. Izveštaji iz prethodnih godina potpunosti su menjali njeno mišljenje o njemu.

• Prvi razred: Njegov učitelj je pisao da je Tedi bio pametan, uvek veseo, spreman da pomogne, uredan i sa dobrim manirima. Ovaj učitelj je uživao radeći sa njim.

• Drugi razred: Tedi je postao zabrinut zbog teške bolesti svoje majke, što je negativno uticalo na njegovo ponašanje. Iako je bio dobar učenik, postajao je sve više depresivan.

• Treći razred: Tedi je izgubio majku, a njegov otac mu nije pružao potrebnu pažnju. Iako se trudio, postajalo je jasno da mu je teško da se nosi sa gubicima.

• Četvrti razred: Tedi je postao povučen i nije pokazivao interesovanje za školu. Njegovo ponašanje je bilo zabrinjavajuće, a ponekad je čak spavao na časovima.

Nakon što je pročitala ove izveštaje, učiteljica je bila pogođena i duboko stidela zbog svog početnog stava prema Tediju. U međuvremenu, došao je trenutak kada su učenici doneli poklone za Novu godinu. Dok su svi pokloni bili lepo upakovani, Tedi je donio svoj poklon, nespretno umotan u smeđi papir. Učiteljica je otvorila poklon i unutra pronašla staru ogrlicu sa nekoliko nedostajućih kamenčića i poluiskorišćenu bočicu parfema. Iako su se neki učenici smeštali, učiteljica nije želela da ga povredi, pa je stavila ogrlicu oko vrata i poprskala se parfemom.

Tedi je tada tiho prišao učiteljici i rekao: „Danas mirišeš na moju mamu.” Ove reči su duboko pogodile učiteljicu, koja je te večeri satima plakala, shvatajući koliko je bila površna u svojoj proceni. Od tog trenutka, njena uloga u životima učenika se promenila – više nije bila samo učiteljica koja predaje gradivo, već učiteljica koja se brine o deci i njihovim emocionalnim potrebama.

Počela je da obrati posebnu pažnju na Tedija. Njegova napredovanja su bila vidljiva. Kada je učiteljica verovala u njega i pružila mu podršku, Tedi je počeo da se osmehuje, a njegove ocene su počele da se poboljšavaju. Na kraju školske godine, Tedi je postao jedan od najboljih učenika u razredu.

Prošle su godine, a učiteljica je počela da prima pisma od Tedija. Svako pismo nosilo je poruku zahvalnosti za sve što je učiteljica učinila za njega.

1. Nakon šest godina: “Draga učiteljice, završio sam srednju školu kao treći u razredu. I dalje ste najbolji učitelj kojeg sam ikada imao.”

2. Nakon četiri godine: “Iako su stvari bile teške, nisam odustajao. Uskoro završavam fakultet sa najvišim odlikama. Još uvek ste najbolji učitelj u mom životu.”

3. Nakon još četiri godine: “Odlučio sam da postanem lekar. Hvala vam što ste verovali u mene.”

Na kraju, učiteljica je primila poslednje pismo od Tedija. Bio je to poziv na venčanje. Tedi je, sada kao doktor, želeo da učiteljica sedi na mestu njegove majke, koja je preminula. Učiteljica je sa suzama u očima prihvatila poziv, a na venčanju je nosila istu ogrlicu koju joj je Tedi poklonio pre mnogo godina, i stavila isti parfem.

Kada ju je Tedi, sada odrasli čovek, zagrlio na svom venčanju, šapnuo je: „Hvala vam što ste verovali u mene i što ste mi pomogli da postanem ono što jesam.” Učiteljica mu je kroz suze odgovorila: „Ne, sine, ti si me naučio kako da budem pravi učitelj.”

Zaključak: Nikada ne možemo znati sa kakvim se teškoćama suočavaju deca u životu. Ponekad je samo malo ljubaznosti, razumevanja i pažnje dovoljno da se nečiji život menja na bolje. Nastavnici i svi koji rade sa decom imaju moć da inspirišu i motivišu učenike da postignu svoj puni potencijal. Tedi je svojim životom pokazao da su ljubaznost i podrška najvažniji alati za napredak.