U današnjem članku bavićemo se životom i delom jednog od najvažnijih pisaca 20. veka sa naših prostora, Meše Selimovića.
Njegova dela ostavila su dubok trag u jugoslovenskoj književnosti, a njegova filozofska i moralna pitanja, koja obrađuje kroz likove i njihove unutrašnje dileme, i dalje su predmet razmišljanja. Meša Selimović nije bio samo pisac, već i univerzitetski profesor, scenarista, i akademik, a njegov život je bio ispunjen tragedijama koje su oblikovale njegovu književnost.
- Meša Selimović rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli, u uglednoj muslimanskoj porodici. Poreklo i okolnosti u kojima je odrastao, kao i istorijska situacija tog vremena, snažno su uticali na njegovu literaturu. Studirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a njegovo obrazovanje postalo je temelj za stvaranje dela koja istražuju složene moralne i filozofske dileme. Tokom Drugog svetskog rata, pridružio se partizanskom pokretu, ali je lično doživeo tragediju koja će ga zauvek obeležiti. Njegov rođeni brat, optužen za krađu, pogubljen je od strane partizana, što je duboko uzdrmalo Mešu i postavilo temelje za mnoge njegove literarne razmišljanja o nepravdi, krivici i moralu.
Meša Selimović započeo je svoju književnu karijeru relativno kasno, ali je vrlo brzo stekao reputaciju jednog od najvažnijih pisaca u bivšoj Jugoslaviji. Njegova dela bave se pitanjima ljudske prirode, moralnih dilema i unutrašnjih konflikata, a atmosfera u njegovim romanima često je prožeta tugom, usamljenošću i besmislom postojanja. Njegovo pisanje duboko je ukorenjeno u egzistencijalističkoj filozofiji, kojoj je pristupao s velikim zanimanjem, inspirisan delima autora poput Dostojevskog, Kafke i Sartra. Likovi u njegovim romanima često su suočeni sa problemima identiteta i društvenih normi, što čini njegovu literaturu duboko introspektivnom.
Jedna od najvećih tragedija u njegovom životu bila je smrt brata Šefkije. On je, kao šef komande tuzlanskog kraja, bio streljan zbog optužbi za krađu, što je bio samo izgovor za njegovo pogubljenje od strane partizana. Šefkija je zapravo pokušavao da stvori dom svojoj preživeloj ženi nakon povratka iz koncentracionog logora, ali je ta pokušaj postao razlog za njegovu smrt. Meša nikada nije oprostio Partiji zbog tog zločina, a ni svom bratu Teufiku, koji nije intervenisao da spasi Šefkiju. Ove traume oblikovale su Mešino mišljenje o nepravdi i slepim ideologijama, a upravo je ta tuga i borba za pravdu bila inspiracija za njegov roman “Derviš i smrt”. U ovom delu, glavnog junaka, derviša Ahmeda Nurudina, snažno pogađa smrt njegovog brata, zbog koje se suočava s moralnim dilemama i pitanjima o sudbini i pravednosti.
- Meša Selimović nije bio samo pesimistički pisac; njegova delovanja i odluke u životu su također bile oblikovane snažnim emocionalnim iskustvima. Njegova ljubavna priča sa Daroslavu Božić, ženom koju je upoznao u Beogradu, bila je jedna od najvažnijih u njegovom životu. Iako je bio u braku sa Desom Đorđić, Meša se zaljubio u Darku, ćerku oficira kraljeve vojske. Njegova odluka da napusti Desu izazvala je veliki skandal u društvu, a Meša je morao da se suoči sa kritikama i kaznama od strane partije. Komitet ga je isključio zbog “neiskrenosti” i “kršenja partijskog morala”, jer je u tom vremenu bilo neprihvatljivo da pisac, posebno iz partizanske porodice, ima ljubavnicu. Meša nije dopustio da ga društvo i partijskih članovi slome, iako su ga mnogi ljudi iz njegovog života okrenuli leđa. Njegova borba za ljubav prema Darki, koju je smatrao svojim životnim izborom, trajala je dvadeset godina.
Meša Selimović je poslednje godine svog života proveo u Beogradu, gde se povukao iz javnog života, ali je i dalje pisao. Pored toga, provodio je vreme sa prijateljima poput Dobrice Ćosića, a uvečer je uživao u igri preferansa. Najveći mir pronašao je u Darki, koja je bila njegova verna pratilja do kraja života. Meša je preminuo 11. jula 1982. godine, a u njegovim poslednjim trenucima, pored njega je bila Darka, koja je uvek bila tu za njega, kao njegova najveća podrška. Njegovo poslednje pitanje bilo je vezano za fudbalsku utakmicu, ali on je otišao mirno, u tišini, sa svojom životnom partnerkom.
Meša Selimović je sahranjen u Beogradu, a nakon njegove smrti, postojali su pokušaji da se njegovi posmrtni ostaci presele u Sarajevo, ali to nikada nije realizovano. Njegovo delo i danas živi kroz filozofska pitanja o moralnosti, pravednosti i ljudskoj prirodi, koji su postali temelj za razumevanje i analizu svakodnevnih dilema.