Život u Kataru: Iskustva sa odgajanjem dece i lokalnim običajima
Jovana, vlasnica bloga “Mama in transit”, podelila je svoja iskustva o životu u Kataru kroz razne situacije koje su je šokirale i iznenadile tokom života u ovoj zemlji. Pre nego što se preselila iz Poljske 2012. godine, nije mogla da predvidi sve razlike koje će doživeti. Njen blog post nudi uvid u svakodnevnicu i ponašanje u Kataru, sa posebnim naglaskom na vaspitanje i odrastanje dece.
Deca u automobilima: Neprihvatljiva ponašanja
Jedna od prvih stvari koja je Jovana primetila po dolasku u Dohu jeste neprihvatljivo ponašanje na putevima, posebno kada je u pitanju bezbednost dece u automobilima. Njena zapažanja su šokantna: “Deca skakuću u krilu vozača, njihove glave vire iz prozora ili šibera, a mame voze dok drže bebu u krilu i istovremeno koriste mobilni telefon.” Ova scena, iako šokantna, nije neuobičajena u Kataru, gde je sedište za dete prava retkost. Iako vlada sprovodi kampanje za veću bezbednost, mnogi roditelji jednostavno ne prihvataju savete. Česti izgovor koji čuju je: “Moja beba plače kada je stavim u sedište.”
Ponašanje na igralištima i parkovima
Iako su igrališta u Kataru moderna i velika, sa spektakularnim sadržajem, Jovana upozorava da je situacija na njima sve samo ne mirna. “Tamo vlada divlji Zapad!” – napisala je. Na igralištima se dešava gotovo haotično ponašanje, iako bi trebalo da bude sigurno okruženje za decu. Savet za pridošlice je da posete igralište ujutro, jer je kasno popodne vreme kada se okuplja posebna vrsta dece, što može biti izvor stresa za novopridošle.
Deca koja žive noćnim životom
Jedna od velikih razlika u životnom stilu u Kataru jeste noćni način života. Jovana primećuje da mnoge porodice u ovoj zemlji često spavaju kasno, a deca ostaju budna do veoma kasnih sati. Ovo je možda i rezultat visokih temperatura tokom dana, zbog kojih ljudi izlaze tek po zalasku sunca. Česta buka u kasnim noćnim satima, izazvana dečjom igrom, postala je deo svakodnevnog života Jovane.
Upotreba mobilnih telefona: Deca u virtuelnom svetu
Jedan od najvećih izazova koji Jovana uočava u odgoju dece u Kataru jeste prekomerna upotreba mobilnih telefona i tehnoloških uređaja. Dok se u mnogim evropskim zemljama deca zabavljaju igračkama i zajedničkim aktivnostima s roditeljima, u Kataru mališani često sede uz telefone i tablete dok su u restoranima ili parkovima. Jovana primećuje zastrašujući broj dece koja, umesto da se igraju ili komuniciraju sa svojim roditeljima i braćom i sestrama, provode vreme zureći u ekrane svojih uređaja.
Ishrana dece: Prekomerni šećer i nezdrava hrana
Jovana takođe ukazuje na ozbiljan problem u ishrani dece u Kataru. “Mnoge porodice uvode šećer u ishranu svojih beba kada imaju samo 8 meseci” i to ne samo kao povremeni užitak, već kao redovan deo njihove svakodnevne ishrane. Ovo uključuje i visokokalorične proizvode poput brze hrane, kao i gazirane napitke. Jovana ističe da, iako i ona daje svojoj deci povremene grickalice, uopšte ne smatra prihvatljivim da deca svakodnevno jedu čokoladu za doručak ili kolače za ručak.
Odnosi prema strancima: Otvorenost, ali i opasnost
Jedan od fenomena koji je Jovana primetila u Kataru jeste izuzetna otvorenost dece prema strancima. S obzirom na to da decu u Kataru često odgajaju mnogi ljudi, uključujući rođake, komšije i prijatelje, mala deca su izuzetno otvorena prema nepoznatim ljudima. Jovana ponekad doživljava da joj nepoznata deca prilaze u tržnim centrima ili na ulicama i provode vreme sa njom i njenom decom. Iako se ovo može činiti simpatičnim, ona je svesna da može dovesti do ozbiljnih problema, posebno u pogledu bezbednosti.
Problem s čitanjem: Tehnološki napredak na štetu knjiga
Jedan od zabrinjavajućih trendova koji Jovana primećuje je nedostatak interesa za čitanje među decom. Iako postoji obilje tehnoloških igračaka i uređaja, knjige su u Kataru vrlo skupe i teško dostupne. Mnoge porodice ne ulažu u literaturu za decu, a deca gotovo da ne pokazuju interesovanje za knjige. Jovana smatra da je ovo ozbiljan problem jer čitanje pomaže u razvoju kognitivnih veština i društvenih sposobnosti.
Deca ostavljaju nered: Lenjost i neodgovornost
Jovana takođe ističe da deca u Kataru često ostavljaju nered za sobom. Nema naglašene odgovornosti za čišćenje, a Jovana se seća pričanja jedne prijateljice koja je pokušala da opomene dečaka zbog bacanja otpada na ulici. Njegov odgovor, “Ako svaki put bacim đubre u kantu, čistači će ostati bez posla“, pokazuje duboko ukorenjenu nesvesnost o posledicama svojih postupaka. Iako je dobro što postoji ogroman broj čistača u Kataru, to stvara osjećaj lenjosti i neodgovornosti među ljudima, što može imati dugoročne posledice na društvo.
Zaključak
Život u Kataru pruža brojne izazove, posebno za roditelje koji dolaze iz drugih kultura i navika. Deca u Kataru odrastaju u specifičnim okolnostima koje podrazumevaju tehnološku prekomernost, neodgovornost u pogledu čistoće, ali i veću otvorenost prema strancima. Roditelji se suočavaju sa brojnim izazovima, od bezbednosti u saobraćaju do kulturnih razlika u pogledu ishrane i vaspitanja. Jovana, kroz svoja iskustva, ukazuje na to koliko je važno prilagoditi se, ali i zadržati osnovne vrednosti koje podstiču zdrav razvoj dece.
