U današnjem članku donosimo šokantnu i tragičnu priču iz 1980-ih, koja je potresla ne samo zajednicu jugoslovenskih iseljenika u Kanadi, već i širu javnost.
Radi se o događajima koji su doveli do jezivog ubistva mlade žene po imenu Aleksandra Pešić, a u središtu svega bila je njena svekrva, žena čija je posesivnost i manipulacija ostavila dubok trag.Aleksandra je bila ćerka jugoslovenskih imigranata iz radničke klase, koji su živeli u jednom predgrađu Vankuvera. Bila je mlada, lepa, ambiciozna – 1985. godine takmičila se za Mis Kanade, čime je stekla popularnost. Njene prijateljice su je opisivale kao harizmatičnu i duhovitu, ali i pomalo opreznu kad je reč o novim poznanstvima.
- Upravo tokom jednog običnog dana provedenog sa majkom, dok su razgledale kuće u prodaji, Aleksandra je upoznala Jelku Pešić – nasmejanu, nižu ženu, koja je odmah pokazala interesovanje za Aleksandru, rekavši da ima sina koji bi bio “kao stvoren za nju”. Ostavila je vizitkartu i povukla se, ali to je bio tek početak.
Kada je Aleksandri nekoliko meseci kasnije zatrebao automehaničar, otišla je do radnje Džoa Pešića – Jelkinog sina. Ubrzo su započeli vezu. Džo je bio pažljiv, šarmantan, vodio je Aleksandru u luksuzne restorane, donosio cveće i vodio je na vožnje motorom. Veza se brzo razvijala i uskoro je došlo do veridbe.
U tom trenutku, Jelka je bila oduševljena. Ali, vrlo brzo postalo je jasno da njeno oduševljenje ima drugu stranu. Počela je da se meša u sve – od liste zvanica, preko izbora venčanice, do organizacije cele svadbe. Iako je Aleksandri sve to bilo alarmantno, odlučila je da ne odustane od braka.
Venčanje je održano 11. juna 1988. godine, ali Jelkina kontrola je postajala sve agresivnija. Kada je mladom paru ponudila veliku svotu novca kako bi kupili kuću u njenoj blizini, delovalo je kao velikodušna gesta. Međutim, to je bio još jedan korak ka potpunoj kontroli.
- Godinu dana kasnije, Aleksandra i Džo dobili su sina, Brendona. Jelka se tada pokazala kao još veća pretnja. Tokom jedne večeri, kada je čuvala dete, insistirala je da mu da čaj “da se umiri”, iako joj je Aleksandra to zabranila. Kada su se roditelji vratili, beba je bila u polusvesnom stanju, gotovo bez pulsa. Dete je bilo na ivici smrti. Iako se Brendon oporavio, to je bio prelomni trenutak za Aleksandru.
Ubrzo je uzela dete i otišla kod svojih roditelja, postavljajući Džou ultimatum. Nije mogla da podnese činjenicu da je njen muž uvek stavljao majku na prvo mesto. Nakon dve godine braka, podnela je zahtev za razvod. Sledio je težak period borbe za starateljstvo i finansijsku raspodelu, ali Aleksandra je uspela da dobije puno starateljstvo nad sinom.
- Dana 5. avgusta 1992. godine, dogodila se tragedija. Aleksandra je sedela u automobilu ispred ordinacije sa prijateljicom, kada je pogođena mecima u glavu i rame. Prijateljica je preživela, ali Aleksandra je preminula u bolnici. Imala je samo 25 godina, a njen sin svega tri.
Policija je ubrzo pronašla svedoke koji su opisali crveni automobil iz kojeg je pucano, kao i dvojicu tamnokosih muškaraca. Iako je automobil bio ukraden, dokazi su doveli do Milana Nenadića, čoveka sa kriminalnom prošlošću, koji je viđen kako ulazi u automobil sa Jelkom Pešić.
Tada se otkriva da je Aleksandra nekoliko dana pre smrti dobila knjigu o ubistvu žene Sidni Džejms, u kojoj su bili podebljani delovi o nasilju, proganjanju i smrtnim pretnjama. Aleksandrina prijateljica svedoči da je neko zapalio drvo u njenom dvorištu, isto kao u knjizi. Paranoja je postala stvarnost.
Policija je povezala Nenadića sa Jelkom – viđen je kako izlazi iz njene kuće, a svedoci tvrde da mu je tada rekla: “To je onda to. Uskoro će sve biti dobro.” Takođe, u njenoj kući pronađena je upravo ta knjiga, sa označenim delovima koje je Aleksandra dobila.
- Na kraju, Jelka Pešić je uhapšena zajedno sa saučesnicima. Sud ih je osudio na doživotnu robiju, uz mogućnost žalbe nakon 25 godina. Jelka je 2008. godine zatražila uslovnu slobodu zbog zdravstvenog stanja, ali joj je zahtev odbijen. Nije poznato šta se dalje dogodilo sa njom.
Džo Pešić nikada nije optužen, a mali Brendon je prešao da živi sa bakom – Aleksandrinom majkom. Tako je završena jedna od najstrašnijih porodičnih tragedija koje su potresle kanadsku javnost, ali i jugoslovensku dijasporu. Priča o opsesivnoj kontroli, zlostavljanju i ubistvu ostala je večna opomena.