Bio je to Lučano Đenoveze Marčelo de Santis, tridesetčetvorogodišnji vlasnik ogromnog bankarskog carstva De Santisovih – za najbliže prijatelje Luk.
Lizi najednom oseti kako joj neka neobična jeza struji kroz kičmu i ona žustro dohvati čipkani pojas sa kreveta i zaveza ga oko struka, poželevši iz dubine duše da joj se ovako nešto ne dešava svaki put kad dopusti sebi da pomisli na njega.
Bio je poseban – istinski zastrašujuća kombinacija umerenosti, uglađenosti i prefinjenosti sa jedne, i strastvenog i seksi izgleda sa druge strane, dodatno pojačanog njegovom tamnom, zategnutom kožom. Bjanka je sve vreme obigravala oko njega poput kakve umiljate mačkice, što ga je naizgled zabavljalo, ali Bjanka je bila Italijanka, a Italijani su kao narod takvi, otvoreniji, topliji i neposredniji od Britanaca – mene, pomisli Lizi žalosno.
Ona nikada nije obigravala ni oko jednog muškarca, niti je mogla da zamisli sebe kako to čini – zbog čega je jeza koju bi osetila pri pomisli na Luka de Santisa unosila još veći nemir u njeno srce. Nije bio njen tip. Zapravo, bio je isuviše od svega. Isuviše visok, isuviše vitak i zategnut, isuviše seksi i zgodan – isuviše kul i zastrašujuće zagonetan, nabrajala je u sebi, a potom je okačila malu srebrnu večernju torbicu na rame i uputila se prema vratima.
Sreli su se samo jednom pre njenog dolaska u Milano, u Londonu, nekoliko meseci ranije, na večeri koju su Bjankini roditelji priredili kako bi upoznali svog budućeg zeta sa svojim engleskim prijateljima. Luk je toliko zaprepastio Lizi da je tokom čitave večere jedva uspevala da odvrati pogled od njega. Bio je tako daleko od predstave koju je imala o muškarcu kakav bi se svideo njenoj prijateljici.
Kako ti se čini? – upitala ju je Bjanka.
Zastrašujuće – odgovorila je, jer je još te večeri prvi put osetila jezu. – Na smrt me plaši.
Bjanka se samo nasmejala, mada, ona svemu smejala. Uostalom, bila je srećna, ponovo zaljubljena, negde visoko u oblacima.
Navići ćeš se na njega, Lizi – obećala je. – Uopšte nije tako savršen kad ga malo bolje upoznaš.
Zaista?
Drugi put sam ga videla tek pre nedelju dana, prisetila se kada je pritisla dugme kako bi pozvala lift. Došao je u hotel po Bjanku i zatekao je Lizi, koja je upravo bila stigla u Milano, kako stoji na recepciji. Prišao joj je – što nije bilo ništa neobično, s obzirom na besprekorne manire koje je posedovao, shvatila je. Međutim, to je nije sprečilo da još jedanput oseti jezu kako joj struji niz kičmu.
Razljutilo ga je što je Bjanka nije sačekala na aerodromu, a kada je rekla da nije ni očekivala da je neko dočeka, na njegovim punim senzualnim usnama pojavi se izraz negodovanja.
Smiren, odsečan i naviknut da izdaje naređenja ljudima koji su ga okruživali, Luk je odmah preuzeo na sebe dalju organizaciju njenog dolaska. Pobrinuo se da dobije jedan od, prema rečima recepcionera, najlepših apartmana, a čak ju je i otpratio do gore kako bi se uverio da je to istina.
Sledeći drhtaj usledio je kada joj je jagodicama prstiju blago dotakao donji deo leđa kako bi je sproveo iz lifta. Odskočila je od njega kao oparena. Odmah se osetila glupo zbog toga, ali umesto da je pogleda onim svojim čvrstim, neprobojnim pogledom, Luk samo pusti da mu ruka padne niz telo i, na njenu beskrajnu radost, ne reče ništa.
Sada je čekala isti taj lift kako bi se spustila u predvorje hotela gde su se svi okupljali kako bi popili piće pred polazak, lako je prethodne nedelje izbegavala Luka de Santisa poput kuge, Lizi je sumnjala da joj večeras neće poći za rukom da ga izbegne. Zabava je bila isuviše mala, a lože u La Skali isuviše intimne. Jedino što je mogla da učini bilo je da ne sedne u istu ložu gde i on.
Na zidu pored lifta bilo je jedno ogromno ogledalo u teškom, mesinganom ramu, i ona mu se približi kako bi zagladila kovrdžu koja joj je u međuvremenu pala na čelo. Međutim, ona ponovo pade na isto mesto, poput
kakvog malog buntovnika. Znala je da nije trebalo da veže ćelu kosu jer je ionako nikada nije slušala.
