U današnjem članku donosimo ispovest jedne žene iz Velike Britanije čiji životni put odudara od većine poznatih narativa o ljubavi, braku i intimnosti. Njena priča počinje rano, udajom u mladosti, uz sanjarenje o deci i tradicionalnom porodičnom životu, ali umesto ispunjenja došla je tišina, nerazumevanje i godine bez bliskosti.
Tek u pedesetim godinama života doživela je nešto što mnogi uzimaju zdravo za gotovo – prvi seksualni odnos.Marija Luis Varne je bila u dva braka pre nego što je upoznala Tima, lekara koji je promenio tok njenog života – bar na početku. Tim je bio šarmantan, visok, zgodan i siguran u sebe. Njihov odnos bio je prožet snažnom hemijom, a kad su se konačno prepustili, to nije bio samo prvi put sa novim partnerom – to je bio njen prvi put uopšte, u 51. godini života. Njena prošlost bila je obeležena godinama emotivne distance i neostvarene intimnosti.
- Tim je bio iznenađen kad je saznao da tokom dva braka – jedan pet i drugi čak 26 godina – Marija nikada nije imala odnos. I to ne zbog fizičkih prepreka, već zbog emocionalnih rana i pogrešnih okolnosti. Iako je kasnije iskusila ono što je godinama priželjkivala, to je bio početak jednog drugačijeg razočaranja.
Odrastanje u rralnom delu Engleske sedamdesetih godina, uz majku koja je odnos smatrala obavezom, formiralo je Marijino duboko potisnuto mišljenje o bliskosti. U takvom okruženju, intimnost se doživljavala kao nešto što se izbegava, a ne kao izvor radosti. U 18. godini udala se za Džona, čoveka 12 godina starijeg, tihog i smirenog. Njihov brak nikada nije prešao granicu platonskog odnosa. Čak ni na medenom mesecu, zbog običnog fiziološkog ciklusa, Džon je odbio fizičku bliskost. Sve je ostalo u zoni dodira ruku i povremenih poljubaca.
Brak se završio tiho, bez trzavica, ali i bez nade. Posle toga, Marija je ušla u vezu sa Karolom, muškarcem znatno starijim, već oženjenim i ocem. Njihova veza se razvijala sporo, ali i pored emocija koje su gajili jedno prema drugom, ni tu nije bilo pravog ispunjenja. Godinama su živeli zajedno, bez intimnosti, bez dubljeg razgovora, bez stvarne bliskosti. Svaki njen pokušaj da inicira razgovor ili bliskost bio je odbijen, a često i popraćen osećajem krivice.
Uprkos svemu, ostala je s njim. Brinula o njemu, preuzela finansijsku odgovornost, žrtvovala svoje želje. Čak i kada je zaprosio, uradila je to iz saosećanja, a ne zato što je u tome videla svetlu budućnost. Ni tada se stvari nisu promenile. Ubrzo su se preselili u Francusku, tražeći novi početak, ali i tamo su ih pratili isti obrasci – emocionalna distanca i odsustvo intimnosti.
- A onda, sasvim neočekivano, u njen život je ušao Tim. Nakon godina frustracija, on je u njoj probudio ono što je godinama bilo uspavano. Njihova veza isprva je bila poput sna – puna strasti, nežnosti, emocionalnog oslobađanja. Priznala mu je da nikada nije imala odnos, a on ju je prihvatio s pažnjom i razumevanjem. Prvi put u životu osetila je šta znači biti voljena i poželjna.
Međutim, kako su godine prolazile, idealna slika počela je da se lomi. Tim je pokazao drugo lice. Počeo je da je vara, da se povlači, da sve češće napušta zajedničke planove. Iako je Marija više puta pokušavala da prekine taj toksični odnos, vraćala mu se – iz želje da sačuva ono što je jednom bilo lepo. Sedamnaest godina kasnije, sa distance, priznaje sebi da je previše verovala. Tim ju je iskoristio.
Danas, u 68. godini, Marija je sama. Živi spokojno sa svojim psima i više ne traži ništa od drugih. Naučila je da ceni tišinu, nezavisnost i unutrašnji mir. Nevinost je izgubila kasno, ali ono što je zaista izgubila mnogo ranije – bilo je poverenje.Otvaranje drugima može doneti divne trenutke, ali kad naiđete na pogrešne ljude, može vas slomiti. Danas zna da ne mora da se stidi svoje prošlosti – jer ono što je najvažnije jeste da je konačno pronašla sebe.