Iznajmila sam kuću na moru da bih tamo živela i radila: Očekivala sam život iz bajke, a dočekala me prava noćna mora

Jedna žena podijelila je svoju životnu priču o preseljenju na obalu, vjerujući da je pronašla raj na zemlji.Njeno iskustvo otkriva da ono što izgleda kao ostvarenje sna, često zna biti samo drugačija verzija stvarnosti.

Životna priča jedne žene počinje idealom: maštala je o beloj kućici skrivenoj u hladu starog drveća, tik pored puste plaže. Zamislila je sebe kako šolja jutarnje kafe stoji na drvenom stolu pored dve stolice, dok talasi pružaju svoj prepoznatljiv zvuk, a galebovi kruže iznad glave. More je toplo, voda poziva na kupanje u bilo koje doba dana – životom tik uz obalu, savršenim kutkom raja.

• Odlučna u želji da prekine pogodan obrazac na Baltičkom moru, gde je provela 30 godina života i otkrila da je daleko od očekivane bajke, žena je odlučila preseliti se. Iako je Baltičko more izgledalo privlačno samo iz daljine, hladna i prljava voda ono što bi njoj bilo dovoljno, ona je htela toplo more – ono u kojem se može kupati kad poželi. Pažljivo je birala mali zahvaćen ambijentom morem, nadajući se životu iz snova u beloj kućici tik uz plažu.

Nije bilo lako uspostaviti radni i porodični dom na kraju sveta. Pošto nije mogla odmah kupiti kuću pored vode, odlučila je da je iznajmi. Rent je bio skup: „sumanuto visok“, kako kaže, a jedino što su pronašli bila je kuća čak stotinu metara od mora, ali s prelepom verandom. Ipak, drugačije finansiranje značilo je štednju – na račune, potrošnji, gotovo svemu što nije direktno dalo osećaj raja.

Iako je posao dozvoljavao rad od doma, to je bio izazov. Pesak i slana prašina prekrivali su svaki ugao, čak i tastature, a sama voda u bazenu talasala joj je pažnju – relaksirajući, ali nikako inspirativan za rad. Dokle god je mogla gledati u horizont – morala je da shvati da to nije verzija idealnog radnog ambijenta. More je opuštalo, ali je dekoncentrisalo.

• Na početku je sanjala da svako jutro, pre nego što kafa dotakne usne, pliva – da se budi uz osveženje mora. Ali navike se menjaju, a lenjost se uvlači: „Zašto ustati sada kad mogu posle ručka“ Kuća je postala raj, ali ne i produljeni aktivitet bazena: plivala je jednom nedeljno. Prijatelji su ostajali bez teksta – topla voda i samo jednom nedeljno? Umorni su od zasićenosti idealima.

Slana voda i sunca kompromituju – kosa bledela užasno, veš crko od soli, kupaći kostim ličio na krpu nakon samo mesec dana. Naočare za vid morala je izvaditi, jer se svake dve sekunde zamagljuju – prešla je na sočiva, ali i ona dave oči i lice. More je lepo, ali je surovo prema onome ko veruje samo u lepotu.

Na početku kuća je bila sveža, okrečena – ali pre nego što su primetili, buđ je pojela sve. Prostorije, odeću, igračke, elektroniku – sve. Hlor nije pomagao, pribegli su težim kemikalijama, a računari su morali da budu prebačeni u prostoriju sa klimom – inače gube komponente u vidu rosta.

Priroda turizma nije samo pesak i hor! Vikendom – prepune plaže, trgovine su prepunjene neukusnim namirnicama po prevelikim cenama, restorani posećeni, ali skupi, ništa originano u ponudi osim turista, a kulturni život gotovo – nepostojeći. To je izgledalo kao lažan raj.

• Posle oluje more izbacuje tone plastike – flaše, čaše, comum! Plivanje je nemoguće kada se proteže ruku i tek – plutaju komadi. Dani su ostajali – skupljajući talase krhotina i plastike – namerno pokušavajući da raščiste more za sebe.

Zdravlje ostaje – ali samo po cijenu udaljenosti. Dva lekara – turistički prioritet, a porodice čekaju. Nema škole, nema vrtića – dete mora raditi satima vožnje do većih gradova. Jedini raspored pored mora – leti ješan, mrtva sezona.

Kako vreme prolazi, oni se umore od večne toplote. Nedostaju im jesen, zima – sopstvena godišnja doba iz koje krenuta broj. Prelaze 200 km do brda, 400 km do planina, ubeđeni da je sneg stvar – a kad ga vide, sreća traje… 20 minuta.

Pouka – buđenje iz iluzije belog sna

Život na moru naučio ih je najvažniju lekciju: pazite šta želite – jer najčešće se ostvari! White cottage, talasi mokre peska, ali i plastični ostatci, buđ u zidovima i neshvaćene klima – sve to delimicno pokauje da li je san odmor ili trajna distorija realnosti. Samo kad žele da se kupaju – i da se prisete da i realan život dolazi s cenom.