Kada su uveče došli kući, otac je već znao za posetu. Gledao ju je ispod oka. Ona je bila njegovo jedino dete, dobijeno u već poodmaklim godinama, dugo željena i izuzetno voljena. Srce ga je bolelo što nije mao mogućnosti da joj pruži bezbrižan život, kakav je zasluživala i svojim poreklom i nekadašnjim bogatstvom.
Berto ustade od stola, kad je završio večeru i pogleda je. On nije bio mnogo govorljiv čovek, ali to nikome od njih nije smetalo. O njemu i posle toliko godina nisu skoro ništa znali. Sem da im je izuzetno odan.
– Oh, Berto! Umorna sam kao pas! Ne mogu da se pomerim! Nisam raspoložena za dodatne napore! – protestovala je ona ustajući, ali Berto izadje u sobu koja je nekada ličila na salon. Dobaci joj mač. Ona ga uhvati u letu. Nije više bili vremena za priču.
Već pet godina, svako veče obavezno, a i preko dana, čim bi ugrabi- i slobodan trenutak, Berto ju je učio mačevanju. Onog dana, kad su u grmlju našli Silviju, on je nestao. Sutradan se pojavio, noseći dva drveća mača. Pružio joj je jedan bez reči. Shvatila je njegovu poruku. Bila je dobar i talentovan učenik. Sada su trenirali pravim mačevi- a. Nije je mnogo hvalio, ali ona je znala da je zadovoljan, po sjaju njegovih očiju, kad bi umorni završili. Nije joj dao ni trunke predaha.
Zahvaljujući njegovoj upornosti, postala je odlična. Brza, laka, hitra, vešto je baratala i mačem i nožem. Naučio ju je da jaše kao muškarac, da trči do iznemoglosti. Da se bori. Da se sprema za ovaj dan. Nije sumnjala da je to ovaj dan. I večerašnja njihova borba i vežba bila je drugačija. Nije je štedeo, iako je bila umorna. A ni ona mu nije ostala dužna. Bila je brža, mladja, sa boljim refleksima. Bila je bolja, bez obzira na njegovo iskustvo.
Otac je došao i ćutke ih posmatrao. Kad su završili, pozvao ju je u svoju sobu.
– Mila, ti znaš da je moralo da dodje do ovoga. Dobro je samo što nas je upozorio na svoje namere. Imamo vremena da sve organizujemo.
– Znam ja to sve, samo ne znam kako da te ostavim ovde, nezaštićeog!
– Meni on neće nšta, ne brini. Važnije je da se ti spasiš. Nemamo vremena za gubljenje. Moraš odmah da kreneš. Noćas! Još pre zore. Oni će doći sutra. Neka ti Marta spremi hranu za nekoliko dana. Da li ti je konj spreman? Odlično. Odelo imamo? I to je dobro. Biće sve u redu, videćeš. Njoj suze podjoše na oči, ali ih brzo obrisa. Nije sad vreme za pla- anje. Mora da misli na važnije stvari.