– Gospođo Smit, donela sam vam malo jaja i mesa. Ostavila sam u kuhinji – rekla je Meri Vitli ulazeći u usku, mračnu sobicu.
Pored prozora je sedela žena srednjih godina, koja bi još uvek bila lepa da nije izgledala toliko izmučeno i bolesno.
– Hvala ti, dušo. Svakog dana se molim za tebe i mislim na tvoju pokojnu majku, kako je samo bila dobra. Da nije bilo nje, ko zna šta bi do sada bilo sa mnom i mojom decom. Ona nas je spasila gladi kad je moj muž umro.
– Nemojte to opet da spominjete.
– Šta se dešava? Tvoj otac se ne javlja? Vidim da nije ništa dobro, čim si se tako snuždila.
– Nije. Zimus sam išla u London. Pokušala sam da ga urazumim da se vrati na imanje, ali on nije hteo ni da čuje. Bio je… – uzdahnula je Meri -uglavnom je bio pijan. Nije hteo sa mnom ni da razgovara. Mislim da se kocka. Bojim se šta će na kraju biti sa njim… i sa imanjem.
-1 ja se bojim. Otkako je tvoja majka umrla, poslednje dve godine, on kao da nije pri sebi. Doduše, ni pre se nije previše razumno ponašao. Izvini, znam da ti je otac i da ti je teško da pričaš o tome, ali ja sam starija i znam malo više. On je vaspitavan kao mladi naslednik, oduvek je bio svojeglav i razmažen, pa se to nije mnogo promenilo ni kad se oženio. Imao je i ranije takve odlaske u London, gde se kockao i provodio.
– Znam. Majka je tada jako patila.
– Da, mnogo ga je volela. Verujem da je i on nju, na neki svoj način. Znaš, devojke kada se udaju, uvek veruju da će moći da promene momka kada postane muž, da će se on popraviti kada bude pod uticajem njihove ljubavi. Ali to se ne dešava. Vremenom se mane samo pogoršavaju, ne ispravljaju se. Tako je to i sa njim. Teško da će se promeniti nabolje. Samo se nadam da neće ništa nepromišljeno uraditi.
-1 ja se nadam – rekla je Meri gledajući u stranu.
– Ne boj se, ma šta da se desi. Ja sam ti pričala kako su mene izvršioci izbacili sa dvoje male dece na ulicu kad je moj muž umro… Nego, jesi li me poslušala? Nadam se da si sakrila nešto para u slučaju da ipak dođe do toga? Bolje da čovek bude pripremljen na svaku situaciju. Ja nisam bila.
– Kako sam mogla? Već godinu dana nisu isplaćene plate radnicima i posluzi. Neće niko da radi bez para.
