Italijansko sujeverje

Valeri di Melo nije bila pesimista, ali u njenoj trideset šestoj godini iskustvo ju je naučilo da se ne nada nečemu… Bar kad su oni u pitanju. Taj „rod“, sa viškom progesterona, čvrstim mišićima i maljavim grudima, a u najvećem broju slučajeva, i sa nedopustivim viškom samouverenosti i previsokim mišljenjem o sebi. I uz sve to, „rod“ sačinjen od slabosti i karakternih mana. Jednom rečju, muškarci. Valeri se sve češće pitala šta bi se dobro uopšte moglo očekivati od nekog od njih. No, bila je svesna da su muškarci neophodni, bar kad su izvesne životne stvari u pitanju i ona je upravo zbog tih životnih stvari sada sedela ovde, u otvorenoj bašti svog omiljenog restorana Telahejzi, spremna da upozna čoveka po imenu Danijel Sala.
Stigla je ranije na mesto sastanka i već desetak minuta sedela je za stolom, rashlađujući se sokom od limuna i mente, u visokoj, zamagljenoj čaši. Danijel Sala bio je dvanaesti muškarac koji se javio na njen oglas, u proteklih mesec dana upoznala je već jedanaestoricu. Jedanaest bezvrednih muških „primeraka“. Veoma su se razlikovali, po izgledu, godinama, profesiji, pa i po svojim lošim osobinama a ipak su imali nešto zajedničko, svi su bili podjednako nepodnošljivi, ni sa jednim od njih Valeri ne bi poželela čak ni da ponovo popije piće, a kamoli nešto više od toga.
Bilo je potpuno prirodno što je sada, nakon jedanaest novih poznanstava sa jedanaest mizernih muških „likova“, već bila rezignirana i umorna od svega. Ni od njene nade da će sledeći biti odgovarajući, ni od njene napetosti pred novi susret nije ostalo više ništa. Toliko je već bila izgubila volju da je malo nedostajalo da na sastanak sa dotičnim Danijelom dođe sa neopranom kosom i u izbledeloj, pamučnoj džak-haljini koju je volela da nosi u kući. Jedva je naterala sebe da se sredi, i sada je bila tu, sa sveže opranom, dugom crnom kosom koja joj je poput guste zavese padala sa obe strane lica, i pažljivo našminkana, do u detalje onako kako ju je pre mnogo godina naučila njena mlada sestra Roberta, jer ona, Valeri, smatrala je sebe užasno nespretnom u svim ženskim stvarima i za doterivanje naprosto nije imala dara.