Melani je jedva dočekala trenutak kada je mogla da se osami.
Neprimetno je sišla sa terase i zaputila se prema bašti. Imala je utisak, gde
god da se nalazila, da su je Karterove plave, hladne oči pratile. Više nije
mogla da izdrži njihov pogled na sebi.
Karter je, naravno, primetio da je Melani izašla na terasu. Krenuo je za
njom, ali se iznenadio kada je video da je tamo nema. Osećao je neku teskobu u grudima zbog koje se nemir širio u čitavo njegovo telo.
Imao je potrebu da je gleda i svaki put kada bi se njihovi pogledi sreli kroz
njegov stomak bi prošle lake struje, a na licu bi mu na tren zasijao osmeh.
Ali, Melani, nijednom nije uspela da vidi taj smešak jer je njen pogled
bukvalno bežao od njegovog.
Pitao se gde li je mogla da nestane i u tom trenutku video njenu belu
haljinu kako zamiče za bujno rastinje u bašti. Istog trenutka je krenuo za njom.
-Melani! – pozvao ju je, jer nije mogao da je pronađe.
Melani se trgla i podigla glavu. Ugledala je Kartera kako napreţe oĉi u
mraku i traži je.
Ona je sedela na jednoj maloj klupi koja se nalazila između dve
drvenaste biljke koje su je zaklanjale svojim velikim listovima. Melani je
povukla svoje noge, kako ih ne bi video, ali je bilo kasno, Karter ju je baš u tom trenutku ugledao.
-Zašto si se sakrila? – bilo mu je veoma neobiĉno da je zatekne tu
skrivenu, dok se nedaleko od nje odrţavala zabava povodom njenog
rođendana. Tako sklupčana na toj klupi i sakrivena, izgledala mu je nežno i
ranjivo.
-Pa, kada si shvatio da želim da se sakrijem, zašto si me tražio?! – ljutito
je odbrusila, ali to nije oteralo Kartera.
-Moţda si htela da te ja pronaĊem – rekao je i seo na klupu pored nje.
Nije bilo dovoljno mesta i njihova tela su morala da se dodiruju. Zbog toga se Melani još više skupila.
-Od tebe sam se i sakrila – izletelo je iz Melani. Ugrizla se za usnu, ali je
već bilo kasno.
-Zašto?
-Oh, Kartere! – spustila je ruke, koje je drţala prekrštene na grudima i
stavila ih na klupu. Stegla je drvo jako, sve dok joj zglobovi nisi pobeleli.
Poţelela je da ustane i ode, ali je i dalje sedela. Veoma ĉudno se osećala i nije znala šta da kaže, niti kako da postupi.
