U današnjem članku govorićemo o jednoj izuzetnoj priči o Ireni Irfani iz Atine, koja je suočena sa dijagnozom raka u veoma mladoj dobi, ali i sa neobičnim duhovnim iskustvom koje je promenilo njen život.
- Irena je imala samo 28 godina kada su joj 2006. godine dijagnostikovali rak štitne žlezde. Bila je majka trogodišnjeg deteta i tada se našla u situaciji koja je zahtevala hitnu operaciju.Njena porodica imala je duboku veru, a važnu ulogu u njenom oporavku odigrala je poseta manastiru Jovanja kod Valjeva.
Irenina majka, koja je godinu dana ranije isceljena na ostrvu Andros za vreme Svete Liturgije, dovela je kćerku kod duhovnog savetnika, Starca Kiprijana u Manastiru Svete Marine. Starac je upozorio da Irena mora na operaciju, ali da ostane smirena jer će Sveta Marina biti uz nju tokom celog procesa. Nakon toga, Irena se vratila u Atinu gde je obavila dodatne preglede i potvrđeno je da se bolest pogoršava i da je neophodna hitna hirurška intervencija.
Pripreme za operaciju vodile su se sa velikom brigom, ali i nadom. Starac Kiprijan je zabrinuto govorio Ireninoj majci: „Sveta Marina je tebe izlečila od raka, zar misliš da će tvoju kćer napustiti?“ Pre operacije, Irena je dobila od starca parče platna natopljenog osvećenim uljem iz kandila čudotvorne ikone Svete Marine, sa savetom da ga nosi sa sobom tokom zahvata. Ovaj duhovni gest imao je veliki značaj za nju i njenu porodicu.
Tokom same operacije, desilo se nešto što su lekari nazvali čudom. Hirurg je ispričao da mu je ruka, gotovo kao vođena nevidljivom silom, otkrila i uklonila deo tumora koji prethodno nije bio dijagnostikovan. Taj skriveni deo bio je ključan za uspeh operacije. Po njegovim rečima, da nije bilo tog neobičnog vođenja ruke, Irena bi morala da se podvrgne dodatnoj operaciji.
- Međutim, nakon prvobitnog uspeha, njen oporavak se iskomplikovao. Pet sati nakon operacije, Irena je počela da oseća utrnulost i jak bol, a njeno stanje se brzo pogoršavalo. Hitno je vraćena u operacionu salu. Bila je priključena na aparate i jedva je mogla da govori ili se pomeri zbog jakih simptoma. Najalarmantniji bio je pad njene sposobnosti da diše, što je ukazivalo na kritično stanje.
- U jednom trenutku, Irena je doživela kliničku smrt. Iskustvo koje je opisala bilo je izuzetno potresno. Osećala je da je odvojena od svog tela i pronašla se u dubokom mraku, bez bola, ali i bez prisustva Boga. Kako je kasnije govorila, to je bilo mesto koje odiše potpornom prazninom, gde je gubitak nade bio potpun. Bez obzira na pokušaje molitve, nije mogla da pronađe vezu sa Bogom, što ju je dodatno bacalo u očaj.
Vreme tamo nije imalo značenje — činilo joj se kao da je provela dane u tom mračnom prostoru. Na kraju, uverila se da je umrla i da je njena duša osuđena na patnju zbog grehova. Taj osećaj beznade i očaja bio je toliko snažan da je sve više gubila volju za povratkom. Međutim, u jednom trenutku začula je tihi, ali odlučni glas. U trenutku najdublje teskobe, povikala je: „Sveti Marino! Ja mogu da dišem!“
Ovaj priziv Svetoj Marini bio je prekretnica. Irena je osetila povratak u svoje telo, ponovno disanje i povraćaj svesti. Kada se probudila, oko nje je bilo šest do osam lekara i medicinskih aparata. Njeno stanje se poboljšalo izuzetno brzo – bolovi su nestali, disanje se stabilizovalo, a utrnulost je povukla.
Lekari su bili zatečeni njenim brzim oporavkom. Jedan od njih je čak izjavio: „Irena je vaskrsla!“ Jer zaista, iz medicinskog ugla gledano, Irena je zaista bila klinički mrtva, a onda se vratila u život potpuno izlečena. Danas, Irena nema nikakve znakove raka i vodi normalan život, što mnogi tumače kao čudo.Ova priča je primer kako duboka vera i duhovna snaga mogu imati izuzetnu ulogu u procesu izlečenja, ponekad prevazilazeći i samu medicinu. Irenina hrabrost, snaga vere i podrška svetih figura pokazali su koliko je duhovna dimenzija važna za borbu sa teškim bolešću.
- Njena priča podseća da i u najtežim trenucima, kada izgleda da je sve izgubljeno, nada i vera mogu doneti preokret. Takođe nas podseća da ponekad postoje stvari koje nadilaze naše razumevanje, a snaga vere može biti put ka izlečenju.Za mnoge, iskustvo Ireninog povratka iz smrti i izlečenja predstavlja potvrdu postojanja nečeg višeg i moćnije sile koja nas može zaštititi u trenucima najveće opasnosti. Bez obzira na verska uverenja, njena priča ostaje inspiracija onima koji se bore sa sopstvenim teškoćama i koji traže snagu za život.
Na kraju, ono što je najvažnije jeste da Irena i danas uživa u zdravlju i životu, okružena svojom porodicom, svesna da je prošla kroz iskušenje koje je mnoge nadmašilo. Njena priča i dalje inspiriše i podseća nas na moć vere, nade i čuda koja se ponekad dogode kada ih najmanje očekujemo