Srčani udari su i dalje jedan od vodećih uzroka smrti i ozbiljnih zdravstvenih problema širom sveta, a iako se obično povezujemo sa starijim osobama, broj obolelih i pogođenih osoba u mlađim godinama u poslednjim decenijama dramatično raste. Statistike pokazuju da su srčani udari najčešći kod osoba starijih od 65 godina, no to ne znači da ste potpuno sigurni do penzije.
U poslednjim godinama, zabeležen je zabrinjavajući porast broja slučajeva srčanih udara kod osoba koje su znatno mlađe, posebno kod onih ispod 45. godine života. Ovo naglašava važnost praćenja zdravlja srca i prevencije već u ranim godinama života, jer srčane bolesti ne pogađaju samo stariju populaciju. Zato je ključno obratiti pažnju na prve znakove upozorenja i voditi računa o zdravom načinu života kroz svaku fazu života, bez obzira na godine.
Kardiolog Hana Rozenblam ističe da su simptomi srčanih problema posebno prisutni u 40-im i 50-im godinama života, ali i da može postojati rizik od razvoja srčanih bolesti čak iako osoba trenutno ne pokazuje očite simptome. “Osobe u svojim 40-im, 50-im i čak 60-im godinama mogu biti izložene riziku od razvoja srčanih bolesti, i to i dalje bez očiglednih simptoma, pa je važno pravovremeno prepoznati rane znakove i reagovati”, upozorava doktorka. Takođe, naglašava značaj pridržavanja ishrane koja je zdrava za srce, što podrazumeva smanjenje unosa masti, šećera i soli, kao i uključivanje redovne fizičke aktivnosti. Preporučuje se da se bar 150 minuta umerene fizičke aktivnosti posveti nedeljno, kako bi se postiglo optimalno zdravlje srca.
Zamor i promene u fizičkoj izdržljivosti
Kako starimo, prirodno dolazi do promena u fizičkoj izdržljivosti, ali ovi simptomi mogu ukazivati na početne probleme sa srcem. “Ako ste ranije mogli trčati 5 kilometara bez problema, a sada primetite da se osećate iscrpljeno, nedostaje vam daha ili imate bolove u grudima tokom vežbanja, to su signali koje nikako ne smete ignorisati”, savetuje kardiolog. Takve promene u fizičkoj izdržljivosti mogu biti prvi znakovi problema sa srcem, i ukoliko ih primetite, preporučuje se poseta lekaru ili kardiologu.
Redovna fizička aktivnost ključna je za zdravlje srca jer jača srčani mišić, poboljšava cirkulaciju, snižava nivo holesterola, i pomaže u održavanju zdrave telesne mase. Pored koristi za srce, vežbanje ima i mnoge druge prednosti kao što su poboljšanje kognitivnih funkcija, bolje pamćenje, bolja kontrola raspoloženja, i smanjenje nivoa stresa, koji svi igraju značajnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja.
Pušenje, šećer i prekomerni unos kalorija
Iako pravilna ishrana i redovno vežbanje mogu značajno smanjiti rizik od razvoja srčanih bolesti, određene nezdrave navike mogu taj rizik dramatično povećati. Pušenje, prekomerni unos šećera i nekontrolisani bes su ozbiljni faktori koji mogu ugroziti zdravlje srca i povećati rizik od srčanih udara. “Pušači imaju gotovo dvostruko veće šanse za srčani udar u poređenju sa nepušačima”, naglašava kardiolog. Takođe, prekomerni unos šećera može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, što je još jedan značajan faktor rizika za srčane bolesti.
Redovno proveravanje nivoa krvnog pritiska, holesterola i nivoa šećera u krvi takođe je od ključne važnosti, kako bi se mogli na vreme uočiti potencijalni problemi i preduzeti odgovarajući koraci kako bi se sprečili ozbiljniji zdravstveni problemi.
Hormonske promene kod žena
Za žene, rizik od razvoja srčanih bolesti dodatno se menja tokom menopauze. Hormonske oscilacije koje se javljaju u ovom periodu mogu povećati rizik od visokog krvnog pritiska, kao i od povišenih nivoa holesterola. “Tokom menopauze, rizik od srčanih bolesti se povećava, pa je zato vrlo važno redovno proveravati krvni pritisak i nivo holesterola”, savetuje doktorka. Podaci pokazuju da čak 45% žena starijih od 20 godina živi s nekim oblikom kardiovaskularne bolesti. Specifični rizični faktori za žene takođe uključuju menstrualnu istoriju, komplikacije u trudnoći, anksioznost, depresiju, kao i povećan rizik povezan s određenim tretmanima za rak dojke i reumatske bolesti.
Porodična istorija srčanih udara
Ako u porodici postoji istorija srčanih udara ili moždanog udara, naročito ako su se desili kod muškaraca pre 55. godine ili kod žena pre 65. godine života, preporučuje se poseta kardiologu radi dodatnih pregleda i mogućeg uvođenja preventivne terapije. Porodična istorija može značajno povećati rizik od razvoja srčanih bolesti, pa je u tim slučajevima još važnije pratiti zdravlje srca.
Srčani udar bez tipičnih simptoma
Mnogi ljudi smatraju da su simptomi srčanog udara uvek očigledni, poput bolova u grudima, međutim, srčani udar može imati i atipične simptome. Neki od tih simptoma uključuju zubobolju, mučninu, probavne smetnje, pojačano znojenje, umor, pa čak i potpuni izostanak simptoma. Takvi simptomi mogu biti vrlo suptilni i teško uočljivi. Takozvani „tihi“ srčani udar može se otkriti samo uz pomoć medicinskih pregleda poput EKG-a, testa opterećenja ili ehokardiograma. Ovaj oblik srčanog udara često se ne manifestuje sa bolom u grudima i može ostati neprepoznat dok ne uzrokuje ozbiljnije probleme. Zato je redovno praćenje zdravlja srca od velike važnosti, čak i kada se ne javljaju klasični simptomi.
