U današnjem članku prisetimo se života i tragične sudbine Davora Dujmovića, mladog glumca koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj kinematografiji. Njegova izjava “Ja sam pošten, majke mi”, iz filma Emira Kusturice “Dom za vešanje” iz 1988. godine, ostala je zapamćena kao simbol njegovog lika i duha.
Davor je postao miljenik publike gotovo preko noći, ali ta velika ljubav i slava na kraju su mu i odnele život.Poznat je pre svega kao Perhan, lik koji je igrao u pomenutom filmu, a koji ga je zauvek obeležio. Iako je to bio samo njegov drugi film sa Kusturicom, Davor je već bio svrstavan među pet najboljih glumaca u Evropi. Zanimljivo je da nije imao formalno glumačko obrazovanje, ali je pokazivao izuzetnu sposobnost da se prilagodi svakoj ulozi i situaciji. Njegova prirodna harizma i autentičnost ostavili su snažan utisak na gledaoce i kritiku.
- Saradnja između mladog Davora i Emira Kusturice započela je na neobičan način. Sretali su se u blizini sarajevske pijace Markale, gde je Davorov otac radio, a Kusturica je odmah prepoznao potencijal ovog mladića. Ponudio mu je da se prijavi na audiciju za film “Otac na službenom putu”, gde je Davor dobio ulogu dečaka Mirze. Taj film je 1985. godine osvojio Zlatnu palmu u Kanu, što je bio veliki uspeh i značajna odskočna daska za Davora.
Posle ovog uspeha, vrata filmske karijere bila su mu širom otvorena. Ipak, Davor je jednom pokušao da upiše Akademiju dramskih umetnosti, ali je odbijen i od tada se nije usuđivao da ponovo pokuša. Umesto formalnog obrazovanja, fokusirao se na rad na filmu i serijama, što mu je, barem na početku, donosilo priznanje i popularnost.
Godine 1988. glumio je u “Domu za vešanje”, koji mu je doneo veliku slavu, ali i prekretnicu u životu. Poslednji put se na filmskom platnu pojavio 1995. godine u Kusturičinom filmu “Podzemlje”, kao i u seriji “Složna braća”. Uprkos velikom potencijalu i poređenju sa glumačkim velikanima kao što je Dastin Hofman, Davor se suočio sa velikim ličnim problemima.
- Nažalost, usledio je pad u svet poroka, posebno droge. Davor je kasnije otvoreno govorio o svojoj borbi sa heroinom. Rekao je kako je početna radoznalost prerastala u bolest od koje nije bilo lako pobeći. Njegove reči o heroinu bile su iskrene i potresne: “Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju”.
Ratna godina ga je zatekla u Beogradu, gde je nastavio sa glumačkim angažmanima u emisiji “Top lista nadrealista” i filmu “Andergraund”. Kasnije je otišao u Sloveniju, gde je živeo sa svojom devojkom, ali problemi sa zavisnošću nisu prestajali.
Tragični kraj dogodio se 31. maja 1999. godine, kada je Davor Dujmović izvršio samoubistvo vešanjem u Novom Mestu. Imao je samo 29 godina. Sahranjen je u rodnom Sarajevu, na gradskom groblju Bare. Njegova smrt bila je velika tragedija za sve koji su ga poznavali i cenili njegov talenat.
Njegova uloga Perhana ostaje neizbrisiva u pamćenju publike. Rečenica iz filma “Zbog nje sam pošao, zbog sebe se izgubio” najbolje oslikava njegovu životnu priču — borbu između snova, ljubavi i ličnih demona. Davorova sudbina je opomena koliko je težak teret slave i koliko lako talenat može biti uništen ako se ne pronađe unutrašnja snaga.
Iako je ostavio za sobom samo nekoliko filmova i serija, njegov lik je ostao večan. Njegova poštenje, iskrenost i prirodan talenat i danas inspirišu, ali i podsećaju na mračnu stranu života u svetu glume. Davor Dujmović nije bio samo glumac, već simbol jedne generacije i tragični heroj svoje epohe.