Duboko uveren u to da je činio pravu stvar, Leandre je, narednog dana, samouvereno ušetao u galeriju „Pelijer”. Za tu priliku je obukao lagano, letnje odelo, koje je potenciralo muževnu građu njegovog tela.
Voleo je lepo da se oblači, posebno s obzirom na to da je, veći deo dana, provodio u prašini i u radnim kombinezonima. I tada je njegova privlačnost otkrivala svoj puni potencijal, čega on nije bio previše svestan. Zato se, toga dana, posebno doterao i potrudio da izgleda kao suptilan, intrigirajući muškarac, senzualan i pomalo nedokučiv.
Leandre je želeo da se dopadne Fler, ali samo da bi je, time, odvojio od Bernarda. Žena, koju je zaista priželjkivao da zadivi, je bila Amelija. Još je, prethodnog dana, kada ju je slučajno ugledao u bistrou, imao nameru da joj predloži da izađu na večeru. Pokolebala su ga dešavanja koja su, potom, usledila, vezano za Bernarda i Fler Legrand.
Razvoj događaja mu nije ostavljao prostora da pokaže Ameliji da je izazvala njegovu mušku pažnju. To bi sve zakomplikovalo jer su njih dvoje imali zajednički plan. Taj plan ga je činio pomalo osujećenim, ipak, smatrao je najvažnijim to što je razvijao odnos sa Amelijom.
Tako je imao priliku da je bolje upozna, ali i da joj se predstavi u svom najboljem svetlu. Nije bio siguran u to koliko je mogao da zainteresuje Amelija Ona je bila obrazovanija od njega, a odlikovala se i nekom damskom elegancijom, koja ga je fascinirala. Pitao se da li je, kao zanatlija, mogao da joj se dopadne.
