U današnjem članku bavićemo se životnom pričom jednog od najvoljenijih glumaca bivše Jugoslavije, Žarka Lauševića, i njegovom borbom s ozbiljnom bolešću.
Priča o njegovom životu je ispunjena tragedijama, umetničkim uspehom i njegovim naporima da se suoči sa smrtnošću. Boris Jakić u knjizi “Lauš” istražuje ove poslednje dane Žarkovog života, otkrivajući njegove misli i odluke koje je doneo pred kraj.
- Žarko Laušević, koji je svoju karijeru gradio kao omiljeni glumac na Balkanu, nije bio stranac velikim borbama. Njegova borba s bolešću bila je i emotivna i fizička, a u trenutku kada je napisao testament 2023. godine, verovao je da ima još vremena da se bori. Iako je bio svestan da bolest napreduje, u testamentu je ostavio jasnu volju o tome kako želi da bude obeležen njegov kraj. Žarko je bio svestan smrti, koja je postala “stari poznanik” još od tragičnog događaja u Podgorici, kada je izgubio životnu prijateljicu. Ovaj trenutak ga je uputio na to da smrt neće biti nešto s čim će se iznenaditi.
Iako je bolest napredovala, Žarko nije prestajao da se bori za svoj život, uživajući u malim stvarima. Iako je bio duboko svestan svog stanja, nije mogao da se odrekne svojih svakodnevnih užitaka, kao što je pušenje. Prešao je na elektronske cigarete, verujući da je to mala žrtva koja će mu pomoći u borbi za zdravlje.
Zdravstvena dilema sa kojom se suočavao bila je kako da se postavi prema operaciji. Biopsija je dala dvosmislene rezultate. Postojala je mogućnost da tumor bude prisutan, ali isto tako je bilo nade da se radi o upalnom procesu. Iako je lekarima savetuju operaciju, Žarko je bio duboko uveren da može pronaći alternativne metode lečenja, koje su uključivale promene u ishrani i zdraviji način života. Smatrao je da može da izleči bolest bez hirurškog zahvata, pa je čak poklonio svom doktoru knjigu o alternativnim pristupima lečenju raka, verujući da će to biti od pomoći.
Njegova posvećenost poslu bila je neverovatna, čak i kada su lekari upozoravali da bi operacija mogla biti jedina opcija za njegovo izlečenje. Bez obzira na ozbiljnost bolesti, Žarko je nastavio da snima filmove, kao što je “Vreme smrti”, verujući da će bolji dani doći. To je bio izraz njegove posvećenosti umetnosti, ali i njegovog stava prema životu – verovao je da život mora da ide dalje, uprkos svemu. Žarko je često boravio u bolnici na Bežanijskoj kosi, ali to nije sprečilo njegove ambicije i planove za budućnost.
- Kao i u svim svojim životnim trenucima, Žarko je živeo na ivici – između stvarnosti i snova, između života i smrti. Njegov testament nije bio samo formalni dokument, već odraz njegove borbe i nade, čak i u trenutku kada se suočavao s krajem. Njegova borba s bolešću postala je simbol snage i nade, podsećajući nas na to da je najvažnija stvar u životu – živeti svaki trenutak, bez obzira na okolnosti, sa verom i hrabrošću.
Žarko Laušević je bio poznat i po tragičnom događaju koji se desio 1993. godine, kada je u noći između 30. i 31. jula, u samoobrani, usmrtio dva mladića, Dragora Pejovića i Radovana Vučinića. Ovo se desilo u trenutku kada je Žarko bio napadnut, a on, verujući da je ugrožen njegov život i život njegovog brata, pucao iz pištolja u nameri da se odbrani. Ovaj događaj je postao predmet mnogih medijskih izveštaja i sudskih procesa, koji su pratili Žarkov život u narednim godinama.
Nakon što je osuđen za prekoračenje nužne odbrane, Žarko je proveo godine u zatvorima u Požarevcu i Spužu. Godine 1998. pušten je na slobodu nakon što je smanjena njegova kazna, ali je nastavio da se suočava s posljedicama svog dela. Kasnije je emigrirao u Sjedinjene Američke Države, gde je živeo u strahu od krvne osvete. Žarko se vratio u Crnu Goru 2001. godine, nakon što je odluka o njegovoj kazni bila ponovo preispitana.
Žarkov život je bio ispunjen izazovima, ali i hrabrošću da se suoči sa svim preprekama. Iako je prešao kroz mnoge teškoće i nesreće, ostao je veran svom umetičkom pozivu i svojoj unutrašnjoj borbi. Kroz sve te teške trenutke, Žarko Laušević je zadržao veru u život i umetnost, pokazujući da je moguće opstati čak i u najtežim trenucima, ako verujete u sebe i u bolje sutra.