Grčevi u nogama su česta pojava,najčešće se javljaju kada je tijelo u fazi mirovanja.U nastavku članka vam donosimo stručno mišljenje profesora na ovu temu.
Grčevi u nogama, naročito tokom noći, česta su pojava koja može znatno uticati na kvalitet života. Iako se često smatraju bezazlenim, njihova učestalost i intenzitet mogu ukazivati na dublje fiziološke procese koji zaslužuju pažnju. Kako ističe profesor dr Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, važno je razumeti šta nam grčevi poručuju o stanju našeg organizma.
Grčevi se opisuju kao iznenadne, nevoljne kontrakcije mišića, koje se najčešće javljaju tokom mirovanja, posebno noću. Iako su skeletni mišići pod normalnim okolnostima pod našom kontrolom, grčevi se pojavljuju spontano, izvan naše volje. Ovi bolni trenuci mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, a često izazivaju i strah i nesanicu, pogotovo kod starije populacije i trudnica.
Razlozi za pojavu grčeva mogu biti brojni i nisu uvek jasno definisani. Ipak, neravnoteža elektrolita – posebno kalijuma, magnezijuma i kalcijuma – jedna je od najčešćih osnova na kojoj dolazi do poremećaja neuromišićne aktivnosti. Grčevi nastaju kada nervni impulsi ne funkcionišu pravilno, često kao rezultat dehidracije, nedovoljnog istezanja mišića ili dugotrajnog sedenja koje stvara pritisak na nerve.
U nekim slučajevima, uzroci su očigledniji. Trudnice su često pogođene ovom pojavom zbog promena u cirkulaciji i dodatnog opterećenja koje trudnoća nosi sa sobom. Grčevi u trudnoći, iako neprijatni, najčešće su rezultat promena u krvotoku i metabolizmu elektrolita.
Postoje različite vrste grčeva. Najčešći su idiopatski grčevi, čiji uzrok ostaje nepoznat. Druga kategorija su sekundarni grčevi, koji se javljaju kao posledica različitih bolesti, poput periferne vaskularne bolesti, neuroloških poremećaja ili čak amiotrofične lateralne skleroze. Ovi grčevi često traju duže i javljaju se učestalije, pa bi u takvim slučajevima bilo mudro potražiti stručno mišljenje.
Posebno je zanimljivo pitanje – zašto se grčevi najčešće javljaju noću? Profesor Hrnčić objašnjava da tokom REM faze sna dolazi do prirodne atonije mišića, što može izazvati pojavu grčeva, naročito ako su mišići prethodno bili preopterećeni ili nisu dovoljno istegnuti. Takođe, nedostatak tečnosti i dugotrajna statična pozicija tokom dana mogu doprineti noćnim kontrakcijama.
- Najčešće pogođeni su mišići potkolenice, naročito zadnja loža. Iako bol izazvan grčem može biti intenzivan, on ne ostavlja dugotrajne posledice. Međutim, kada su učestali, grčevi mogu izazvati značajnu nesanicu i iscrpljenost, što narušava opšte zdravlje, posebno kod starijih i trudnica.
Kada dođe do grča, najbolje je odmah primeniti laganu masažu i toplotu na zahvaćeni deo. Ove metode pomažu u opuštanju mišića i smanjenju nelagodnosti. Često se javlja osećaj zategnutosti i bola čak i nakon što grč prođe – što se povezuje sa nakupljanjem mlečne kiseline. U tom slučaju, nežna i temeljna masaža može znatno pomoći.
Mnogi se okreću suplementima u pokušaju da preduprede grčeve, ali dr Hrnčić upozorava da se ne preporučuje upotreba dodataka bez prethodnih analiza. Tek nakon laboratorijskih ispitivanja može se sa sigurnošću reći da li postoji deficit nekog minerala. U mnogim slučajevima, pravilna i uravnotežena ishrana može biti dovoljno rešenje.
Hrana bogata elektrolitima, kao što su banane, paradajz i zeleniš, može doprineti boljoj funkciji mišića i nervnog sistema. Posebno se preporučuje osobama koje često imaju grčeve da povećaju unos ovih namirnica. Ako se grčevi dešavaju često i traju duže, neophodno je konsultovati lekara kako bi se isključila ozbiljnija stanja.
Zaključno, dr Hrnčić ističe da su hidratacija, redovno kretanje, istezanje i kvalitetan san ključni za prevenciju grčeva. Kada je potrebno, lekar će dati jasne smernice o ishrani, režimu vežbanja i eventualnoj suplementaciji – ali svaka intervencija treba da bude vođena strukom, a ne nasumičnim odlukama.