Hana nije razmišljala o tome da počne da se šminka. Uvek je govorila da je bolje biti pažljiv nego se posle kajati. Ni ranije nije pratila modu niti se upadljivo šminkala. A Alanu se očigledno svidela baš ovakva kakva je, mada bi mu sigurno prijalo i da je opuštenija.
Sve zavisi od toga kako će proteći rođendansko slavlje.
Poziv ju je veoma iznenadio. Alan jeste pažljiv i šarmantan, ali je njihov odnos poprilično uzdržan, a njoj to ne predstavlja problem, naprotiv.
One prve večeri prihvatila je da ode s njim na večeru samo zato što je herojski rizikovao da je spase. Bilo bi nepristojno odbiti ga.
Uprkos svemu, brzo se opustila u njegovom društvu i provela je veoma prijatno veče. Tek posle trećeg izlaska poljubio ju je na rastanku spustivši lagano usne na njene.
Na njeno olakšanje, poljubac joj nije bio odbojan niti je previše u njemu uživala, i tada je shvatila da joj ne bi smetalo ako on ponovo poželi da je poljubi.
Polako ćemo se zbližavati, kao nekad kad su se muškarci dugo udvarali ženama. A ovoga puta, dodala je u sebi, učiniću sve kako treba.
U jedno je bila sigurna: ovaj vikend u Vajtstoun opatiji mogao bi biti prekretnica u njihovom odnosu… a za to nije bila spremna.
Pogrešno bi bilo i da je odbila poziv…
Polovinu ušteđevine potrošila je na svečanu haljinu do kolena od svile i čipke, očaravajuće boje mora i uzanog kroja. Osim toga, bila je dovoljno formalna da udovolji i njegovoj baki iako je laskala njenoj figuri. Hana ju je mogla obući i za koktel-žurku s prijateljima i komšijama Montgomerijevih, ali i za svečanu večeru u krugu porodice.
