Mona Geler, devojka kratke kose boje karamele, vešto je natočila kriglu piva gurnuvši je niz šank. U gostionici “Četiri godišnja doba” uvek je bilo živo u vrcme kad su meštani posle napornog dana dolazili da se opuste i porazgovaraju uz pio?, pa su Mona i njen otac morali dobro zapeti da usluže goste. Krišom je pogledala Štiva, koji je neraspoloženo zurio u čašu pred sobom. Kad je naručio od nje piće, nije se ni nasmešio, a kamoli progovorio, pa je otišao do prozora okrenuvši svima leđa.
Besno ga je odmerila. Dugo su u vezi, ali poslednjih nedelja primetila je promene u njegovom ponašanju. Danima se prepiru zbog svake sitnice i večeras je odlučila da ozbiljno porazgovara s njim. Bolje da se raziđu nego da održavaju nešto što nema perspektivu. Prethodne večeri opet su se posvađali. Malo je više popio, pa ju je grubo zagrlio i poljubio. Morala je da ga odgurne, a on joj je prebacio da je hladna. Hladna! To nije istina, ali nije dopuštala grubost čak ni u intimnim trenucima. Koliko god ga volela, neće mu dopustiti da se iživljava nad njom. A Stiv, crne kovrdžave kose, preplanulog tena i zelenih očiju, zaista je bio naočit i bilo mu je teško odoleti. A onda se nasmejala sebi. U ovako malom mestu nije bilo mnogo momaka, pa nije imao konkurenciju. Ali sudeći po svemu, raskid je neminovan. Njegovu ćudljivost više nije mogla da trpi. I sama bi ponekad umela da prenagli, ali bi brzo povratila mir i lako opraštala.
