U današnjem članku, Zlata Numanagić, nekadašnja glumica koja je ostavila snažan utisak u svetu jugoslovenskih televizijskih serija, otkriva detalje iz svog života, kako profesionalnog, tako i privatnog.
Zlata je postala poznata ulogama koje je igrala u serijama poput “Otpisani” i “Srećni ljudi”, a njena lepota i otmenost doprinose tome da je i danas često prisutna u sećanjima mnogih gledalaca. Glumica je tokom svoje karijere osvajala publiku svojim talentom, ali i skladnim privatnim životom. Uprkos svojoj slavi, Zlata se povukla iz sveta glume, ali njeno ime i dalje izaziva emocije kod obožavalaca.
- Zlata Numanagić postala je poznata 1975. godine, kada je glumila ulogu Dragane u popularnoj seriji “Otpisani”. Tada je stekla ogromnu popularnost, a njena pojava sa šeširom postala je prepoznatljiva. Iako su svetla reflektora često bila usmerena prema njoj, Zlata je zračila unutrašnjom otmenošću i prefinjenošću, a to je ostalo s njom tokom celokupne karijere. Nakon “Otpisanih”, Zlata je nastavila da ostvaruje značajne uloge u serijama kao što su “Ljubav i mržnja” i “Moj rođak sa sela”, ali ističe da joj je privatni život uvek bio jednako važan kao i njena glumačka karijera.
Glumica priznaje da nikada nije birala između privatnog života i karijere, želeći da balansira oboje. “Želela sam sve pomalo i sve pomalo sam dobila”, kaže Zlata, naglašavajući da je u životu doživela mnogo više nego što je očekivala. Nema sumnje da je njena sposobnost da uravnoteži te dve sfere života bila ključna za njen srećan i ispunjen život.
Međutim, Zlata je primetila da su u poslednjih nekoliko godina honorari u industriji drastično opali, a kvalitet novih projekata se smanjio. Ističe da su honorari za uloge sada mnogo manji nego što su bili nekada, a ona je odbijala ponude koje su joj delovale uvredljivo. Iako joj finansijska dobit više nije prioritet, Zlata priznaje da bi radije radila sa smanjenim honorarom, ali sa kvalitetnim projektom.
Osim što je imala izuzetnu glumačku karijeru, Zlata je doživela i ljubavnu priču koja se može uporediti sa filmovima. Naime, zaljubila se u Đorđa Tokina, koji je bio njena prva ljubav. Iako su se njihovi putevi razdvojili nakon što je Đorđe otišao u Ameriku, sudbina je omogućila njihov ponovni susret nakon 25 godina, i to u Beogradu. Zlata ističe da je Đorđe bila njena najveća ljubav, a zajedno su proveli godinu dana u Americi, što je bio period koji joj je donio mnoge lepe uspomene.
- U periodu kada je snimala seriju “Srećni ljudi”, Zlata je bila ispunjena ljubavlju, što je imalo snažan uticaj na njen rad. “Ljubav sa Đorđem ispunjavala me je samopouzdanjem”, kaže Zlata, naglašavajući da unutrašnji sklad igra ključnu ulogu u glumačkom izrazu. Zbog tih srećnih trenutaka, Zlata smatra da su upravo te godine oblikovale njen profesionalni uspeh.
Iako je uspela da ostvari mnogo toga u svojoj karijeri, Zlata nije prestala da sanja. Nakon penzije, realizovala je jednu od svojih mladalačkih želja – da otvori svoj restoran. Zlata je zajedno sa prijateljicom Oliverom Borisavljević otvorila restoran srpske i mediteranske kuhinje u Albaniji, tačnije u gradiću Sarandi, gde su bile prve Srpkinje koje su otvorile restoran u ovom mestu. Zlata opisuje ovo iskustvo kao izuzetno uzbudljivo, a kako kaže, sve je počelo tokom običnog letovanja koje je imala u Albaniji. Saranda joj je ličila na Monte Karlo, pa je odlučila da je to idealno mesto za ostvarenje svog sna.
Iako je radila u restoranu, Zlata naglašava da je to bilo samo privremeno rešenje. Tokom leta je pomagla u kuhinji i poslu, ali naglašava da nije bila konobarica u Albaniji, što je često pogrešno shvaćeno u medijima.
Iako su imali malu kafanu, Zlata i Olivera su se trudile da prirede izvanodno iskustvo za goste, iako nikada nisu bile u ugostiteljstvu pre toga. Meštani su ih prihvatili raširenih ruku, a Zlata se često smeštala u pozadinu, radeći na terasi i u kuhinji, daleko od glumačkih reflektora.Zlata Numanagić je prava inspiracija i dokaz da nikada nije kasno za ostvarenje snova, pa čak i kada je život u pitanju. Iz njenog života možemo mnogo naučiti, a njena priča je svakako vredna divljenja.