U današnjem članku prisjećamo se života i ličnosti Zorana Rankića, jednog od najistaknutijih i najprepoznatljivijih imena srpskog glumišta.
- Njegovo umetničko nasleđe ostavilo je dubok trag u filmskoj i televizijskoj kulturi bivše Jugoslavije i Srbije. Iako se o njegovoj bogatoj i dugogodišnjoj karijeri zna mnogo, ono što je često izazivalo znatiželju javnosti bio je njegov privatni život, naročito činjenica da se nikada nije oženio.
Zoran Rankić bio je glumac koji je čitav svoj život posvetio umetnosti. Njegova strast prema glumi, kao i prema pisanju, bila je toliko snažna da je gotovo u potpunosti oblikovala njegov životni put. Nije jurio popularnost na uštrb integriteta, niti je dozvoljavao da mu javnost kroji sudbinu. U vremenima kada su detalji iz privatnog života poznatih ličnosti svakodnevno bili na naslovnicama, Rankić je ostao dosledan sebi – diskretan, povučen i odan svojoj umetnosti.
Njegove kolege su ga uvek opisivale kao čoveka posebne duhovne dubine, koji nije lako otvarao dušu. Jedna od njih, glumica Gordana Bjelica, s kojom je delio scene u seriji u kojoj je igrala njegovu sekretaricu, otkrila je neke od retkih momenata koje je Rankić podelio sa najbližima. Prema njenim rečima, iako nikada nije stupio u brak, u njegovom životu postojala je velika ljubav koja je ostavila snažan utisak na njega. Ipak, nikada se nije odlučio na taj korak.
- Bio je izuzetno vezan za svoju majku, koja je živela odvojeno, ali je za nju brinuo s mnogo pažnje. Bjelica je takođe spomenula da je Rankić prošao kroz ozbiljnu porodičnu tragediju – smrt bliske rođake, koja je na njega duboko uticala. Taj gubitak ga je naterao da se još više zatvori u sebe i pronađe utehu u pisanju. Njegova porodica bila je mala, i kako je vreme prolazilo, ostajao je sve usamljeniji, ali nikada nije dozvolio da se to vidi na površini.
U razgovorima koje je vodio s kolegama, povremeno bi se dotakao i svoje emotivne dileme. Imao je odnos sa ženom koja je bila znatno mlađa od njega, ali mu je smetala generacijska razlika. Nije znao o čemu bi mogao da razgovara s njom, iako mu je prijala pažnja koju je dobijao. On je želeo da pored sebe ima osobu s kojom bi mogao da deli misli, iskustva i vrednosti koje dolaze s godinama. Uprkos svemu, nikada nije govorio o tim odnosima javno, niti je dozvoljavao da mediji u to zavire. Njegova intimnost ostala je zatvorena knjiga.
Kolege su ga opisivale kao istinskog kavaljera, osobu koja je znala kako da se ponaša s dostojanstvom, i koja je pažljivo birala ljude kojima će verovati. Bio je od onih koji su ćutali više nego što su govorili, ali je njegovo prisustvo uvek ostavljalo jak utisak. Njegova dostojanstvenost i principijelnost činili su ga poštovanim, kako među glumcima, tako i u očima publike.
Njegov kraj, nažalost, bio je tih i skroman. Nakon duge i teške bolesti, Zoran Rankić preminuo je u domu za stare u Beogradu, gotovo zaboravljen od šire javnosti. Na njegovoj sahrani, održanoj 12. decembra 2019. godine na Novom bežanijskom groblju, pojavilo se svega tridesetak ljudi. Među njima, samo dvoje kolega iz glumačkog sveta – Vlasta Velisavljević i Ljiljana Lašić. Odsustvo većeg broja kolega i prijatelja svedoči o njegovom povučenom načinu života, ali i o tužnoj stvarnosti koja ponekad zadesi one koji su čitav život dali umetnosti.
Do poslednjih dana ostao je veran svojim idealima – bez kompromisa, bez buke, bez potrebe da se dokazuje. Iako je na sceni bio snažan, duhovit i često dominantan, iza reflektora je postojao čovek koji je izabrao slobodu umesto braka, umetnost umesto senzacionalizma, i dostojanstvenu tišinu umesto površne pažnje.
Takvi ljudi možda ne pune naslovnice, ali zauvek ostaju urezani u sećanju onih koji znaju šta znači autentičnost. Zato se Zoran Rankić pamti ne samo kao glumac, već i kao simbol umetničke doslednosti, lične slobode i tihe, ali duboke ljudskosti.