Njena karijera koja je trajala više od pola veka, bila je ispunjena nebrojenim muzičkim uspesima, ali i nesebičnim delima humanosti koja su je izdvojila kao ženu sa misijom.
Esma Redžepova, žena neponovljive energije i moćnog glasa, ostavila je iza sebe neizbrisiv trag u muzičkoj i humanitarnoj istoriji Balkana. Njena interpretacija pesama budila je najdublje emocije, od suza do oduševljenja, jer je uvijek pevala iz srca. Kao kraljica romske muzike, svojim osmehom i prisustvom rušila je barijere i predrasude, noseći posebnu snagu žene koja je znala da spoji umetnost i humanost.
- Njeno stvaralaštvo obuhvata 20 albuma, više od 100 singlova, pojavljivanje u šest filmova i više od 15.000 koncerata, od kojih je preko 2.000 bilo posvećeno humanitarnim ciljevima. Retko koja umetnica se može pohvaliti takvom posvećenošću, a ono po čemu je jednako ostala upamćena jeste njeno veliko srce – jer je bila majka 48 dece, od kojih 47 sinova i jedne ćerke, koje je sve usvojila zajedno sa svojim suprugom Stevom Teodosijevskim.
Njena možda najpoznatija pesma, „Čaje šukarije“, koju je snimila 1961. godine, do danas je prepoznatljiv simbol romske muzike. Iako mnogi veruju da je u pitanju narodna pesma, zapravo je Esma njen autor. Ova kompozicija, ispevanu na romskom jeziku, otkriva vezu između romske i hindu kulture, nagoveštavajući duboke korene i zajedničko poreklo koje potiče iz sanskrita. Esma je kroz ceo svoj život i rad pokazivala interesovanje za indijsku kulturu, njenu tradiciju i muzičko nasleđe.
Preminula je 11. decembra 2016. godine, u svojoj 73. godini, nakon kraće i teške bolesti. Iako nije imala biološku decu, smatrala je da je u potpunosti ostvarena kao majka. U jednom intervjuu priznala je da je ponosna na to što je „jedina žena na svetu koja ima četrdeset sedmoro sinova“. Godine 2012., prvi put je usvojila i ćerku, za koju je govorila da je vidi kao svoju naslednicu i duhovnu naslednicu svog muzičkog puta.
Ta ćerka, Elenora Mustafovska, studirala je solo pevanje na univerzitetu ESRA u Skoplju i već nekoliko godina je član porodičnog benda “Esma’s Band”, s kojim je Esma nastupala u poznim godinama. Njihov odnos bio je blizak i nežan, poput pravog odnosa majke i ćerke, a Esma je više puta istakla koliko je zahvalna što u starijim godinama ima žensko dete kraj sebe.
Nakon njene smrti, godinu dana kasnije, otvoren je testament u kojem je jasno navedeno da kompletan imetak ostavlja državi Makedoniji. Njena volja bila je da njen dom postane mesto kulture i humanosti – muzej koji će očuvati sećanje na sve što je postigla. „Novac sam zaradila od koncerata i ljudi koji su kupovali karte. Želim da se tom narodu odužim“, govorila je često.
- Nažalost, ono što je trebalo da postane muzej danas je u veoma lošem stanju. Vila u kojoj je živela, nekada luksuzna i raskošna, sada je prazna i ruinirana. Provaljeno je unutra, prozori i vrata su polomljeni, nameštaj razbacan, lične stvari i fotografije su ostavljene na podu, a imanje potpuno zaraslo u korov. Grob njenog supruga Steve je zapušten, a njena kuća danas izgleda više kao ruševina nego kao dom legendarne umetnice.
Razlog za takvo stanje leži u pravnom sporu između države Severne Makedonije i Esmini naslednici, koji ne prihvataju testament i traže da imovina pripadne njima. Među njima je i Simeon Atanasov, jedno od usvojene dece, koji ističe da postoje dva testamenta i da su oba potvrđivala Esminu želju da sve ostavi državi. On apeluje na javnost da ne osuđuju decu koju je Esma odgajila, jer nisu odgovorni za propadanje kuće, već za to krivi nebrigu ministarstva kulture.
Simeon tvrdi da su svi oni od Esme naučili životne vrednosti, muziku i ljubav, i da žele da se otvori škola i muzej u njenom domu, gde bi se znanje moglo prenositi dalje. Iako nisu bili njena biološka deca, bili su joj kao rođena, jer ih je hranila, vaspitavala i vodila kroz život.
Nažalost, do danas se ništa nije promenilo – muzej nije otvoren, a sporovi se i dalje vode. Ipak, bez obzira na sve, Esma Redžepova ostaje urezana u kolektivnom pamćenju kao žena koja je živela za muziku, za druge i za ideju da ljubav i umetnost mogu da promene svet.