U današnjem članku osvrnućemo se na život i penzionisanje dva izuzetno poznata imena sa estrade Dragan Kojić Kebu i Lepu Lukić, koji su, iako različiti u pristupu karijeri, oba doživela specifične izazove kada je reč o penzionim primanjima.
Njihove priče jasno pokazuju da iako slava i popularnost mogu doneti veliku pažnju tokom radnog veka, finansijska sigurnost u starosti zavisi od mnogih faktora koji nisu uvek povezani sa slavom. Ova dva primera osvetljavaju koliko je važno planirati karijeru i status na vreme, kako bi se obezbedio dostojanstven život nakon završetka profesionalne aktivnosti.
- Dragan Kojić Keba, jedan od najpoznatijih pevača narodne muzike sa ovih prostora, iznenadio je mnoge kada je krajem 2022. godine odlučio da se povuče iz aktivnog rada. Iako je ispunio uslove za starosnu penziju još 2021. godine, Keba je svoj zahtev podneo tek u februaru 2022. godine. Nakon što je podneo zahtev, Fond PIO mu je odobrio redovnu mjesečnu penziju, koja iznosi nešto više od 46.000 dinara, što je otprilike 393 eura. Iako je većina njegovih obožavalaca očekivala značajno veći iznos s obzirom na njegovu dugu i uspešnu karijeru, iznos penzije je bio manji nego što se očekivalo.
Razlog za ovo je činjenica da visina penzije u mnogim slučajevima ne zavisi od slave i prepoznatljivosti, već od uredno prijavljenih godina staža, osnovice i uplaćenih doprinosa. Keba je tokom mnogih godina bio slobodni umetnik, što znači da je veći deo svog radnog veka bio u statusu koji automatski smanjuje osnovicu za obračun penzije. Ovaj detalj jasno pokazuje koliko je važno za umetnike da budu pažljivi kada je reč o prijavljivanju radnog staža i uplaćivanju doprinosa, jer to direktno utiče na iznos njihove penzije.
S druge strane, Lepa Lukić pruža potpuno suprotan primer. Iako je već zakoračila u devetu deceniju života, Lepa Lukić i dalje povremeno nastupa, ali ne iz potrebe, već iz ljubavi prema muzici i publiki. Njen status na estradi je mnogo stabilniji jer je njena penzija značajno veća od prosečnih penzija na Balkanu. Lepa prima tri različite penzije:
- Osnovnu starosnu penziju u iznosu od 107.000 dinara (oko 913 eura), stečenu dugogodišnjim radnim stažom.Nacionalnu penziju koju joj je dodijelila država u iznosu od 73.000 dinara (oko 623 eura).Kanadsku penziju koju je nasleđivala od svog pokojnog supruga, koja iznosi 1.250 eura.
Ukupno, Lepa Lukić ima mesečna primanja koja znatno premašuju prosečne plate i penzije. Iako njeno bogatstvo i penzijski status nisu uzrokovani samo njenom slavom, već i pravovremenim i mudrim odlukama tokom karijere, ona i dalje nastavlja da nastupa. Kako sama kaže, “Ne moram da nastupam, ali želim!”. Iako ne mora da nastupa iz financijske potrebe, povremeni nastupi je ispunjavaju i vraćaju u mladost, a kontakt sa publikom smatra izvorom sreće.
Lepina priča potvrđuje da, osim talenta i rada, i pravovremeno planiranje karijere i statusa na estradi mogu značajno uticati na to kako umetnici dočekuju starost. Status estradnog umetnika, sa više od 25 godina radnog staža, omogućio joj je da se prijavi za višu osnovicu pri obračunu mirovine, što je dodatno povećalo njena mesečna primanja.
U poređenju sa Lepom, Kebina situacija pokazuje drugu stranu estradnog života – onu gde, uprkos velikoj popularnosti, finansijski završetak karijere nije uvek bajkovit. Pitanje doprinosa, poreskog statusa i broja prijavljenih godina rada igra ključnu ulogu u visini penzije koju umetnici mogu očekivati.
Iako je Dragan Kojić Keba uživao u velikoj popularnosti tokom svoje karijere, njegova priča je podsetnik da ni najpoznatiji umetnici nisu imuni na izazove koje donosi nepravilno planiranje karijere i neadekvatno prijavljivanje radnog staža. S druge strane, Lepa Lukić pokazuje kako mudre odluke i pravovremeno ulaganje u svoje penzijsko osiguranje mogu omogućiti umetnicima stabilnost i udoban život u starosti. Na kraju, ova dva primera donose jasnu poruku: bez obzira na slavu, život nakon karijere zahteva odgovorno planiranje i pripremu, kako bi se obezbedila finansijska sigurnost u budućnosti.