Eleonora Nilson je radila na kontroli kvaliteta hrane, u fabrici keksa, u Nojsu pored Šamburga. Bila je stručna i vrlo cenjena. Njene analize su bile detaljne i precizne. Nikada do sada nije dozvolila da iz njihove proizvodnje izadje u prodaju proizvod koji nije dostizao postavlje-ne standarde ispravnosti kvaliteta. Bila je pobornik zdrave ishrane i nije dozvoljavala upotrebu emulgatora u proizvodnji slatkiša, koji narušavaju zdravlje ljudi, posebno što su najveći uţivaoci njihovih proizvoda bila deca.
Džastin Kristoferson je imao veliku farmu koja se graničila sa kompleksom fabrike. Rano je ustajao, jer su poslovi na farmi to zahtevali. Skoro svakog jutra je vidjao Eleonoru kako ţurnim korakom ulazi u fabriku, i svaki put bi ga proţeo isti osećaj uzdrhtalosti kada bi je video.
Eleonora je imala sedamnaest godina kada su se Džastinovi roditelji doselili i kupili staru, zapuštenu farmu. Svi su mislili da su uludo bacili novac, jer je trebalo uloţiti mnogo rada i novca, da se gazdinstvo dovede u red. Pri prvom njihovom susretu zapalila se iskra uzajamnih simpatija koja je pretila da se rasplamsa.
Po završenoj srednjoj školi, Eleonoru su roditelji poslali u Čikago na studije. Uplašena od velikog grada, sa nedovoljno vere u sopstveni uspeh ali i zbog razdvojenosti od Džastina, Eleonora je pokušala da ubedi roditelje da je mnogo bolje da se zaposli u fabrici keksa kao la-borant. MeĎutim, svi njeni argumenti, ma kako ubedljivi bili, nisu mogli da pokolebaju odlu-ku njenih roditelja, koji su bili ponosni na svoju lepu jedinicu.
Eleonora je bila najbolja u generaciji, i zaista bi bio greh da nije upisala studije. Njeni vi-dici su bili širi od onoga što joj je pruţala škola u Šamburgu. Željna novih znanja čitala je sve što joj je došlo pod ruku. I sama je imala veliku želju da nastavi školovanje, sve do momenta dok se nije pojavio mladi Kristoferson.
Ipak, sledeće jeseni se obrela u Čikagu kao student tehnološkog fakulteta. Kada se našla jednom u velikom gradu, sama bez roditelja, sa obavezama koje nameće visoko školstvo, Ele-onora se svesrdno prihvatila knjige. Nije štedela sebe, u ţelji da što pre završi fakultet i vrati se u rodno mesto, gde će je čekati lepi Kristoferson. Tako se bar ona nadala u prvim bruckoš-kim danima i jedva je čekala ferije.
Na trećoj godini fakulteta veoma se promenila. Kao da je preko noći odrasla i shvatila da je njeno maštanje o Dţastinu Kristofersonu detinjasto. On je u njoj gledao klinku iz susedstva, koju je iz pristojnosti pozdravljao pri svakom susretu, pritom je pitajući kako napreduju njene studije. Nikada je nije pozvao da izadju, niti je duţe vreme provodio u njenom društvu, viĎala ga je često sa devojkama koje su izgledale kao da su sišle sa naslovnih strana modnih časopisa. Pored njih osećala se kao Pepeljuga.
To otrežnjenje od mladalačkih snova pod staklo je njenu želju da što više nauči, da bude najbolja. Da bar nečim Džastinu skrene pažnju na sebe. Po završenim postdiplomskim studijama dobila je fantastične ponude za zaposlenje, ali ih je ona sve odbila i vratila se u Nojs. Sa ocenama i preporukama koje je dobila, odmah je bila primljena u fabriku. Svoje znanje je maksimalno koristila, pri tom ne štedeći sebe. Želela je da sve ono što je naučila primeni u praksi. Zato je noću sedela dokasno, praveći beleške o svim bitnim otkrićima tog dana u laboratoriji, Eleonora nije samo ispitivala kvalitet i ispravnost proizvoda, već je laboratoriju koristila za nova naučna istraživanja u oblasti ishrane.