ESMERALDA
Neodoljiva
Kako li je sada, u ovo sumorno godišnje doba, na Kajmanskim ostrvima? Džulijet je pustila mašti na volju. Na Karibima je sigurno lepše nego ovde, u londonskoj berzi rada. Sumorna čekaonica i izgaženi tepih – ništa nije nalikovalo luksuzu na koji je Džulijet odmalena navikla. Oči su joj se ispunile suzama samosažaljenja. Te oči su njenog oca uvek podsećale na ljubičice, a Džulijet ih je nasledila od majke koje se nije sećala. Umrla je dok je Džulijet bila beba.
Da je njen otac živ, čovek poput Dejvida Hemonda ne bi uspeo da je prevari. Ali otac je umro od tumora na mozgu pred njen devetnaesti rođendan. Godinu dana kasnije upoznala je Dejvida i smatrala ga je čovekom svog života.
Nije primetila da su njega zanimale samo akcije koje je nasledila. Džulijetino venčanje s Dejvidom bio je veliki društveni događaj. Tri godine kasnije napustio ju je zbog žene koju joj je predstavio kao svoju sekretaricu. Njih dvoje su sve isplanirali. Dejvid je zloupotrebio Džulijetino poverenje i, pre nego što je pobegao, sav njen imetak prebacio je na svoje ime, a novac u inostranstvo, na svoj račun.
Kako je mogla da bude toliko naivna?! Nije pročitala njegov karakter, pala je na šarm. Nikada nije proveravala ono što su joj prijatelji govorili o Dejvidovim “izletima”. A sada raspolaže smešno malom sumom novca koju je ostavio na zajedničkom računu. I uskoro će ga potrošiti…
Naravno da je Džulijet imala prijatelje koji su je podržavali nudeći joj finansijsku pomoć, ali ona je to odlučno odbijala. Videla je samo jedan izlaz: pronaći izvor prihoda. Ali kako kada nije završila nikakvu školu?
Džulijet se osvrnula po čekaonici. Da li ostali koji čekaju – trojica muškaraca i dve žene – imaju bolje kvalifikacije?
