Emilija i Đorđe Ivanišević, roditelji šestorice dečaka, uskoro će postati ponosni roditelji još jednog sina. Ova porodica u kojoj je ljubav na svakom koraku, a radost uvek prisutna, uskoro će dobiti sedmog člana – još jednog dečaka. Deca u ovoj porodici, Viktor, Vuk, Vladimir, Dušan, Aleksandar i Arsenije, verovatno se raduju dolasku novog brata, dok mama Emilija u šali naglašava da bi mogli da postanu “Emilija i sedam patuljaka”. Ovaj neobičan naziv odnosi se na veliki broj dečaka u porodici, što mnogima deluje kao nešto iz bajke.
Prelepe reakcije, ali i ružni komentari
Dok mnogi ljudi pružaju pozitivne reakcije na ovako veliku porodicu, s vremena na vreme se javljaju i oni koji upućuju negativne komentare. Na primer, dešava se da porodicu optuže da žele toliko dece samo da bi dobili devojčicu. Mama Emilija je kroz razgovor u emisiji “Jutro” na TV Prva ispričala da je svesna tih komentara, ali da ih ne doživljava previše. Iako su bili meta raznih ružnih naziva, Emilija objašnjava da se ne pogađa tim kritikama jer su ona i njen muž, Đorđe, izuzetno srećni i zahvalni na svojoj porodici. “Znam kakva je ovo sreća i koliku radost osećamo kao suprug i supruga”, istakla je Emilija.
Ona je dodala da je porodica blagoslovena i da bi, ukoliko bi to bilo moguće, možda razmislili o proširenju porodice. Međutim, to ne bi bilo zbog želje za devojčicom, već zbog želje da još više uveličaju ljubav koja već postoji među njima. Emilija smatra da je bitno da deca budu zdrava, a ljubav koja je prisutna u njihovoj porodici daleko vrednija od bilo kakvog društvenog pritiska ili želje za određenim polom deteta.
Da li je moguće da neki parovi rađaju samo dečake?
Dok Emilija i Đorđe Ivanišević sa radošću očekuju svog sedmog sina, postavlja se pitanje – da li postoje parovi koji su “predodređeni” da rađaju samo dečake? Ginekolog dr Vanja Milošević u emisiji je dao zanimljiv odgovor. On je komentarisao da su Ivaniševići “dobar primer”, šaleći se sa Emilijom na temu njihovih sinova. Međutim, dr Milošević je odmah naglasio da ovo što se dešava u njihovoj porodici ne znači da će i osmi ili deveti beba nužno biti dečak.
Na pitanje o mogućnosti da određeni parovi imaju samo dečake, dr Milošević objašnjava da, iako postoje brojna istraživanja o genetskim i fiziološkim faktorima koji mogu uticati na pol deteta, još uvek nije dokazano da postoje parovi koji su “programirani” da rađaju isključivo dečake ili devojčice. Uloga genetike, hormonalni faktori, kao i slučajnost – sve to može uticati na to da porodica u određenom periodu ima više sinova nego ćerki, ali je sve to ipak neosnovano za svako generalizovanje.
Zaključak: Sreća i ljubav iznad svega
Emilija i Đorđe Ivanišević pokazuju da prava sreća ne zavisi od broja dece, niti od njihovog pola. Za ovu hrabru porodicu, bitno je samo da su svi članovi zdravi i voljeni. U društvu često postoje različite predrasude, ali kako Emilija sama kaže, ne dozvoljava da negativni komentari utiču na njen pogled na život. Činjenica da očekuju još jednog sina samo je dodatni dokaz njihove sreće i međusobne ljubavi. Porodica Ivanišević je istinski primer toga da je ljubav najvažniji element koji čini svakodnevnicu prelepom i ispunjenom, a broj dece i njihov pol nisu ni najmanje važni u poređenju sa tim.